1360 руских генерала, официра и војника погинуло је на српској земљи, борећи се за слободу братске православне земље 1918. године тако, као да су бранили своју земљу. Границама Руске империје нико није претио, али Русија се умешала у рат у ком би без њеног учешћа Србији и српском народу претила погибија.
Оксана Сазонова
Русија је пружала економску, војну, хуманитарну помоћ Србији, водила тешке дипломатске преговоре са савезницима. Србија је у том рату изгубила трећину свог становништва, а економске и социјалне последице су биле стравичне. Симбол превладавања тих тегоба на путу ка миру је постала Наталијина рамонда, чије светлорозе латице могу да преживе и мраз и сушу. Овај редак цвет расте и на Кајмакчалану, где су вођене жестоке битке под командом генерала Живојина Мишића. Његове чувене речи „Ко сме, тај може! Ко не зна за страх, тај иде напред!“ могу бити мото и руских официра и војника који су се неустрашиво борили за Србију. У њихову част у Меморијалном комплексу Руски некропољ служен је молебан и положени су венци.
Оксана Сазонова
Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији: „Рат који су савременици звали Велики променио је свет. Ова годишњица је добар повод да се замислимо о тешким стварима и да се сетимо како је мир важан и по коју су се цену за њега изборили наши преци. Војници руске царске армије којима је посвећен овај споменик нису могли да не помогну братској Србији.“
Оксана Сазонова
Поред руске делегације на Новом гробљу присуствовали су представници амбасада Немачке и Француске и представници српских власти.