Сам у океану: Најспектакуларније бекство из СССР-а

Станислав Курилов се од младости озбиљно бавио јогом. Говорио је да су за њега успешни они дани у којима би јоги посветио 12 сати, мање успешни - 6, а пропали - 2 сата. Једном је издржао без хране 36 дана. Био је океанограф, ронилац, одличан пливач и од малена је маштао да обиђе цео свет. 

„Договарали смо заједничка истраживања у Средоземном мору са Жаком Кустоом, али пројекат је пропао. Нису нам дали да изађемо из земље. Пропала је и експедиција на тихоокеанска острва. Ронилачки део сам припремао целу годину. Али опет ми нису дали визу, написали су да то путовање није пожељно“, писао је Курилов у својим дневницима.

Крузер „Совјетски Савез“

Бекство из СССР-а

С обзиром да није могао да оствари своју велику жељу да истражује свет, Курилов је одлучио да једноставно побегне из земље. 

О крстарењу „Из зиме у лето“ сазнао је случајно из огласа у лењинградским новинама. Био је децембар 1974. Крузер „Совјетски Савез“ се спремао да крене на двадесетодневни пут из Владивостока до екватора и натраг, не заустављајући се у стране луке. Стога и контрола путника није била престрога. 

Људи су на крузеру уживали у сунцу, пливали у базенима. „Из сваке кабине се чуо смех и музика... Туристи су користили сваки драгоцени дан одмора," написао је Курилов у свом дневнику. Он је више времена проводио гледајући у океан, посматрајући звезде и проучавајући брод… Схватио је да може да скочи само са задњег дела главне палубе уз ризик да га закачи елиса. Осим тога, знао је само приближну руту – крузер је пловио на југ поред Тајвана и Филипина.

У ноћи 13. децембра, док су остали туристи плесали, 38-годишњи Станислав је узео торбу с перајама, маском и дисаљком, покрио их је пешкиром и изашао на палубу... Замолио сам Бога за помоћ и закорачио у непознато“, написао је касније. „Изронио сам на површину и ужаснуо се. Крај мене су били огроман труп крузера и његова џиновска елиса!“

Крузер „Совјетски Савез“

Између живота и смрти

Прву ноћ се оријентисао по светлима брода који се удаљавао. Затим, љут на самог себе што није понео компас, чекао је да се појаве звезде на небу, да би током дана скретао с курса.

„Муње и огромни таласи, растућа паника, ајкуле и отровне медузе чији би додир могао да ме паралише“, присећао се Курилов.

Другог дана је угледао обалу, али снажна струја га је одбацила далеко од острва и чинило му се да му нема спаса, јер снаге су биле при крају. „Океан је дисао као да је жив. Довољно је било само спустити главу у воду и видети фантастичне флуоресцентне призоре…“

Истина, осетио је и друге ствари: „Лице, врат и груди су ми изгорели на сунцу. Пекло је. Био сам у грозници и све поспанији. Неколико пута сам на дуже време губио свест…“

Трећа ноћ и спасење

Тек треће ноћи након скока, кад је већ готово био у несвести, та иста струја која га је дан раније удаљила од копна, сада га је и довела до обале филипинског острва Сиаргао.

Вест о његовом бекству је брзо обишла цео свет. Након истраге и краћег боравка у локалном затвору, Курилов је отпутовао у Канаду.

Живот након бекства

Неки га сматрају херојем, док га други виде као егоисту који је своје ближње оставио на цедилу. „Настрадао је Славин млађи брат Валентин. Живео је у Лењинграду, радио као навигатор дуге пловидбе и имао приступ западним лукама“, говори Куриловљева жена Јелена. Славу су након бекства у одсуству осудили на десет година затвора због издаје, а Валентин је добио отказ без објашњења разлога. Жена га је оставила, а он се пропио… 

Станислав Курилов

Станислав је убрзо добио посао у океанографским компанијама у Канади, Америци, на Хавајима, на Арктику. У пролеће 1986. је дошао у Израел, где је добио посао на универзитету у Хаифи, оженио се. А 1998. се несретно за време ронилачке мисије запетљао у рибарску мрежу. Прекасно су га извукли. 

Све његове дневнике које је водио до последњих дана живота супруга Јелена је објавила у књизи „Сам у океану“. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!