Да ли је савезничка помоћ у Првом светском рату нешто значила Русији?

„Нема довољно хране. Људи гладују. Многи војници немају чизме. Умотавају ноге у крпе... Велики су губици у пешадији и међу официрима. Има пукова са свега неколико официра. Посебно забрињава лоше снабдевање артиљеријском муницијом. Прочитао сам наређење команданта да не користимо више од 3-5 атриљеријских пројектила по једном топу. Непријатељ засипа пројектилима нашу пешадију, а наша артиљерија јој не помаже... Пристигло је појачање – послато је 14.000 војника, али без довољног броја пушака“, писао је један руски официр у свом дневнику крајем 1914, пет месеци након почетка рата.

Први светски рат (1914-1918). Руски војници. Предах између борби. 30 април 1917.

Sputnik

У пролеће 1915. постаје све јасније да Русија у рату има великих проблема. Немци и Аустријанци су кренули у велику офанзиву и натерали руску армију у бекство.

Повлачећи се уз велике губитке и остављајући непријатељу велику територију на западу, генерал Алексејев, будући начелник Генералштаба Русије, наводи пет главних разлога те катастрофе. Први је био недостатак артиљеријских пројектила: „То је најважнији и најалармантнији недостатак, који односи људске животе“. Пред тога, осећао се недостатак тешке артиљерије, пушака и муниције.

Нема топова

Русија је била крајње неприпремљена за Први светски рат. Свакако се може рећи да ниједна велика сила у том конфликту није била добро припремљена, али је ситуација у Русији била отежана због економских проблема. Индустријска заосталост није омогућила да се нагло и брзо повећа производња која би војсци обезбедила потребне резерве.

Први светски рат: Руска пешадија, фотографија из 1916. године.

Getty Images

У том тренутку је требало да се умешају савезници. Русија се обратила Великој Британији, Француској и САД са молбом да јој пошаљу топове, артиљеријске пројектиле и друго оружје и муницију.

Најважнији су били топови, односно, тешка артиљерија. Руси су ово оруђе почели да производе тек 1916. године, тј. у трећој години ратовања, али не и хаубице калибра 8, 9, 10 и 11 инча, које су војсци биле потребне у великом броју. Русија је због тога била приморана да увози топове, али никада није могла да добије све што је хтела. На пример, када је реч о хаубицама калибра 11 инча Русија је добила само 3,8% од потребне количине овог оружја.

Резултат је био очекиван. Почетком 1917. године Русија је на фронту у поређењу са савезницима имала пет пута мање артиљеријских оруђа и девет пута мање тешких топова. По једном километру су на руском фронту била два оруђа, а на француском фронту дванаест.

Нема пројектила

Драстична несташица артиљеријских пројектила значила је да Русија не може обезбедити својим трупама оно што је крајње неопходно за ратовање.

Први светски рат: немачки тенк A7V.

Getty Images

„Сећам се окршаја код Перемишља средином маја [1915]. Једанаест дана жестоких борби... Једанаест дана ужасне рике немачке тешке артиљерије која је буквално пустошила наше ровове. Ми скоро да нисмо одговарали на њихову ватру јер нисмо ништа имали. Пукови су били крајње исцрпљени и истрошени. Одбијали смо један напад за другим помоћу бајонета или пуцајући у непријатеља из непосредне близине. Много крви је проливено... Било је много нових гробова. Немачка артиљерија је готово потпуно уништила два наша пука“, писао је генерал Антон Деникин о тешком положају руске армије.

Русија је повећала производњу артиљеријских пројектила али то није било довољно. Требало је да савезници надокнаде недостатак. Међутим, они су испоручили само 30% потребне количине. Што се тиче муниције за тешку артиљерију, увезено је75% пројектила, а руској армији је требало много више.

Редуковање потреба

Савезници су ограничавали своју помоћ. Када је руска дипломатска мисија у јесен 1915. године стигла у Велику Британију са циљем да објасни које су потребе Русије, британски премијер Лојд Џорџ изјавио је следеће: „Наше сопствене потребе [за оружјем] су веће од потреба наших савезника“, алудирајући на то да Руси морају редуковати своје потребе.

Савезници су тек крајем 1915. почели да помажу Русији, али и та помоћ није увек била честита. Русија је наручила скоро 4 милиона пушака од САД, и почетком 1917. је ту наруџбину платила златом. Међу многобројним компанијама које су у томе учествовале само „Винчестер“ је испунио своју обавезу испоручивши Русији 300.000 пушака. Друге фирме су испоручиле око 10% процената онога што је било наручено и унапред плаћено.

Руски војници у рововима на првој борбеној линији близу Пањевешке пруге на Двинском фронту. Фотографија направљена у периоду 1914-1918 .

Николај Пашин/Sputnik

Бивши министар одбране Михаил Бељајев је показао да су америчке фирме прихватиле те наруџбине са „криминалном лакоћом“, будући да уопште нису имале довољно погона за производњу толике количине оружја. Било је жалби и на оружје наручено од Велике Британије. Оно је било скупо и лошег квалитета.

Русија је у фебруару 1917. упутила савезницима молбе да пошаљу веће количине оружја. Они су прихватили да испоруче само трећину. Може се рећи да је савезничка помоћ Русији била значајна, али недовољна, и да је то утицало на одлуку Русије да у марту 1918. године иступи из рата.

Знате ли како су руски војници живели на првој линији фронта у Првом светском рату? Те ретке фотографије можете видети овде.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!