Зашто се Стаљин одрекао шпијуна који је спасao Москву од фашиста

Sputnik, Public domain
Совјетски обавештајац Рихард Зорге је вредео колико читава армија. Његови извештаји нису само спасли Москву од немачке армије у Другом светском рату, већ су веома допринели у победи над нацизмом. Али након свега Стаљин се Зоргеу „захвалио“ на свој необичан начин, дозволивши Јапанцима да га обесе.

У јесен 1941. решавала се судбина рата између СССР-а и Немачке: Хитлерове трупе су дошле до саме Москве, али након неколико крвавих окршаја совјетска армија је успела да пређе у контраофанзиву и натера непријатеља да се повлачи.

Ту победу су у великој мери омогућиле одморне дивизије Црвене армије, које су на Далеком истоку чекале напад јапанске војске. Али Стаљин никада не би наредио повлачење 26 дивизија са истока да није Рихарда Зоргеа који је уверавао да Јапанци те 1941. године неће напасти. 

У Јапану

Рихард Зорге је био рођен да постане један од најпознатијих шпијуна у историји. Паметан, одлично образован, привлачан, елегантан, лако је налазио људе од којих је црпео сву потребну информацију. Са 29 година млади немачки комуниста и Рус по мајци Рихард Зорге преселио се у Совјетски Савез и био заврбован совјетском обавештајном службом.

Зорге је 1933. послат у Јапан где је радио као немачки новинар. Отад је његов живот повезан са том земљом, а тамо је и дочекао смрт.

Један од најбољих извора информација Зоргеа био је сам немачки амбасадор у Јапану генерал-мајор Еуген От, човек упућен у све тајне нацистичке Немачке. От је имао потпуно поверење у Зоргеа и чак сматрао да он ради за немачку обавештајну службу.

Совјетски агент је међутим у Токију успео да створи јаку шпијунску мрежу. Један од његових агената је био и југословенски новинар Бранко Вукелић, дописник француског листа Хавас и београдске Политику (преминуо у јапанском затвору 1945-те), а човек који је Зоргеу доносио много вредних информације је био и јапански новинар Хотсуми Озаки, саветник самог премијера Јапана Фумимароа Коноа.

Стаљинове сумње 

Без обзира на то што су информације које је Зорге слао у Москву биле важне и корисне, совјетско руководство је било веома сумњичаво према свом шпијуну у Јапану. Немац и женскарош често виђен у припитом стању, пријатељ самог нацистичког министра спољних послова Рибентропа, било је лако посумњати да је Зорге дупли шпијун. 

Ипак стварање разгранате мрежу шпијуна у тако затвореној земљи као Јапан није био нимало лак задатак и Москва је настављала сарадњу са Зоргеом. 

Током Стаљинових чистки у другој половини 30-их година врх совјетске Комунистичке партије је буквално десеткован, а страдали су и блиски људи Рихарда Зоргео. Он је такође добио позив да се јави у Москву „на разговор“. Уплашен за свој живот, Рихард Зорге је одбио да дође, правдајући се да има превише посла у Јапану, што је такође наљутило Стаљина и натерало га да постане још више сумњичав према „том Немцу“.

Стаљин није могао да се до краја ослони на свог шпијуна „Рамзаја“ чак ни када су његови извештаји помогли совјетским трупама да се добро припреме и потуку Јапанце у биткама за језеро Хасан (Приморски крај) 1938. и реку Халкин Гол (Монголија) 1939.

Иако хиљадама километара далеко од Европе, Зорге је имао одличне везе са немачком и јапанском војном командом и понекад је био боље информисан од свих совјетских обавештајаца у Европи.

Више пута је упозоравао Москву на то да Немци планирају да нападну СССР у јуну 1941. Али ти су извештаји, нажалост, игнорисани. Када се већ нашао у јапанском затвору, признао је: „Било је дана када сам слао по 3-4 шифроване поруке у Москву, али чинило се да ми нико не верује.“

Битка за Москву

Стаљин је променио мишљење о Зоргеу након почетка немачке Операције Барбароса. 14. септембра 1941. најбољи совјетски шпијун је послао можда најважнију поруку у свом животу: „Према мојим изворима, јапанско војно руководство је донело одлуку да ове године не почиње рат против Совјетског Савеза.“

Зоргеове речи су овог пута озбиљно схватили и верује се да је та порука коначно убедила Стаљина да нареди повратак неколико одморних, добро обучених дивизија са Далеког истока које ће стати у одбрану Москве.

Петог децембра појачане совјетске трупе су кренуле у контраофанзиву, а Вермахт је доживео свој први озбиљан пораз на Источном фронту.

Хапшење и заборав 

У октобру 1941. Зорге и цела његова мрежа агената је ухапшена. Немци у прво време нису ни веровали да човек који је те године проглашен најбољим немачким новинаром може да буде совјетски шпијун. Сви немачки захтеви да га пусте из притвора су одбијени.

Пошто је доказано да је радио за совјетску обавештајну службу, Јапанци су два пута ступили у контакт са Москвом и понудили размену шпијуна. А Совјети су одговарали исто: „Није нам ништа познато о личности по имену Рихард Зорге.“

Ни данас се са сигурношћу не може рећи зашто је Москва одбила размену шпијуна. Верује се да Стаљин једноставно није могао да опрости Зоргеу признање да је шпијун, јер сматрало се да прави совјетски обавештајац то никад не сме да призна.  

Кад је и сам Стаљин оставио свог најбољег шпијуна на милост и немилост, Зоргеова судбина је била решена: обешен је 7. новембра 1944, на 27. годишњицу Бољшевичке револуције.

„Ко сте ви, мистер Зорге?“, кадар из филма

У СССР-у се о животу и делу Рихарда Зоргеа није говорило око 20 година, али у осталом делу света су његови подвизи били добро познати. Никита Хрушчов је тек 1964. године погледао француски филм „Ко сте ви, мистер Зорге?“, и био веома изненађен сазнавши да је заиста постојао такав човек. Рихард Зорге је постхумно награђен звањем Хероја Совјетског Савеза.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“