Какво су сексуално васпитање нудиле руске и совјетске школе 20. века

Како су племићка деца сазнавала о сексу и да ли га , како кажу, у СССР-у заиста није било?

Руско веб издање о образовању и васпитању „Мел“ објавило је подужи чланак под насловом „100 година без секса: историја сексуалног васпитања у 20. веку“, а ми вам предлажемо сажету верзију текста.

1900-1917. Моралност као заштита од порока

До револуције 1917. године племићка деца су сазнавала о сексу по правилу од својих слуга. Анкете 20-их година показују да су управао слуге говориле дечацима о самозадовољавању, а прво сексуално искуство су имали са слушкињама. 

Физиолошко васпитање је било усмерено на борбу са раним развојем полног инстинкта. До 14 година деци су говорили о репродукцији приводећи им примере само из зоологије, а од 15. године педагози су упозоравали на опасност од венеричних болести и секса пре брака.

Сматрало се да женској деци уопште не треба говорити ништа на ту тему да се не би узнемириле њихове чедне душе. „Моралност је кориснија од знања физиологије“, писао је педагог и први руски члан МОК-а Алексеј Бутовски у брошури о физичком васпитању 1910. године. 

1920-те. Сексуална револуција није за све

После револуције 1917. године настало је време слободне љубави: дозвољени су абортуси, хомосексуалност је престала да се третира као злочин, а размишљало се и о потпуном одустанку од брачног савеза.

Совјетски сексолог Игор Кон је писао да је у Петрограду 1923. године међу 18-годишњим радницима сексуално искуство већ имало 47% младића и 67% девојака.

Али власти су биле конзервативне по том питању и залагале су се да млади људи чувају невиност до брака. Штампане су књижице у којима су упозоравали на опасност од честих сексуалних контаката и на то да мастурбација изазива менталне поремећаје. 

Родитељи су и даље избегавали да разговарају са својом децом о сексу. Деца би сазнавала свашта од вршњака и из стрипова у којима се појавило много примитивних сексуалних сцена. 

1930-1985. У СССР-у нема секса 

„Потпуна сексуална слобода“ се сматрала неком врстом лошег наслеђа капитализма, а значи и нешто недопустиво. Зато су у СССР поново забрањени абортуси, уведена је кривична одговорност за содомију и поседовање порнографских материјала (било који приказ полних органа сматрао се порнографијом).

Московски студенти у Анапи 60-их година

Уопште је било забрањено писати о сексу. Тему су избегавали и часописи за одрасле и главна совјетска енциклопедија. Предлагало се да се са децом говори о моралности и да се њихова енергија усмери на друштвени рад, фискултуру, књиге...

1980-1990. Секспросвет 

Средином 80-их година уведен је предмет „Хигијена и сексуално васпитање“ за ученике осмог разреда и „Етика и психологија породичног живота“ за 9. и 10. Али у суштини ништа се није променило: учитељи који су читавог живота ћутали о сексу, ни сад нису могли да нађу „праве речи“.

Док је држава ћутала, почеле су да се појављују организације за борбу против сиде и венеричних болести, па чак и центар формирања сексуалне културе код младих. 1989. је први пут преведена на руски француска „Енциклопедија сексуалног живота“ за децу од 7 до 9 година и то је дуже време био главни извор раног сексуалног васпитања.

Група ТАТУ

Деведесетих година се на телевизији појављују прве еротске сцене, а омладински часописи почињу да пишу о сексу. У часописима Cool и Bravo су одговарали на интимна писма читалаца. 1996. године се појавио часопис „16“ посвећен само сексу. Сваки трећи тинејџер је црпео информације управо из часописа за које забрањених тема више није било. Медији су престали да говоре о непожељном сексу пре брака и почели да рекламирау контрацептиве. 

2000-те. Cекс онлајн 

Са масовним ширењем интернета тинејџери су похрлили у онлајн пространство, где Гугл има одговоре на сва њихова  питања.  

Новине и телевизија поново заобилазе тему секс. Рубрике о сексу су нестале из многих омладинских часописа још првих година новог века, а тамо где нису, информација је постала минимална и не тако отворена.

У нашем следећем чланку: како руска деца 21. века сазнају о сексу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“