Павлик Морозов и друштвена осуда: Како је несретни дечак проглашен за највећу Стаљинову издајицу

Legion Media
Навршило се 100 година од рођења најпознатијег совјетског пионира Павлика Морозова, тринаестогодишњег дечака ког су наводно убили јер је на суду сведочио против оца кулака. Руско друштво је и данас подељено: једни кажу да је Павлик био херој, а други – демон који прати Русију кроз читаву историју.

„Павел Морозов се борио против непријатеља и учио друге како се то ради: пријавио је властима рођеног оца!“ То је стих познатог совјетског песника 30-их година. Написане су и друге песме, књиге, биографије, снимљени филмови, чак је и опера компонована. 

Једина фотографија Павла Морозова (лево) и илустрација која је најчешће коришћена у совјетским новинама (десно)

Споменици Павлику Морозову су стајали по читавом Совјетском Савезу. Стаљин је желео један и поред самог Кремља. Морозова су звали совјетским пиониром број 1, претворили га у култну личност. Али зашто је он био тако важан властима? 

Идеалан пример лојалности 

Избодена тела тринаестогодишњег Павла и његовог осмогодишњег брата Фјодора пронађена су у шуми поред уралског села Герасимовка 1932. године. Власти су објасниле то као освету, јер млади комуниста Павлик се у време колективизације тобоже борио против кулака у свом селу. И није поштедео ни рођеног оца.

„Павлик Морозов“, рад Никите Чебакова, 1952.

Према званичној верзији Павлик је пријавио властима оца, сеоског старешину за скривање жита и другу врсту самовоље. Отац Трофим је осуђен на 10 година робије, а Павликови рођаци с очеве стране су затим убили дечаке.       

Издајица број 1?

Након Горбачовљеве перестројке део руског друштва је био слободан да другачије оцени Павлов поступак. Херој је одједном постао издајник. Писац Јуриј Дружњиков је напустио СССР и слободно издао књигу под насловом „Издајица број 1“ у којој је Павлик описан као личност испраног мозга која је била у стању да за Стаљина пошаље на робију и чланове своје породице. Штавише, писац сматра да су дечаке због већег друштвеног одјека ликвидирали сами агенти НКВД.

Ова књига нешто касније није издржала критику, али је послужила као окидач и совјетски медији гладни сензација доконо су разглабали случај и измишљали нове теорије. Појавиле су се и нове песме о Морозову. Рок група „Крематориј“ је опевала Павла као демона који прати Русију из епохе у епоху. Ускоро су почели да падају споменици Павлику Морозову.  

Постхумне репресије

Неочекивана и нагла демонизација личности Павлика шокирала је многе, посебно оне који су га лично познавали. Отворена писма његове прве учитељице Ларисе Исакове и брата Алексеја објављена су у новинама.

„Зашто је мој ученик проглашен издајицом и како је постао мета постхумне репресије“, пита се Исакова, описујући у детаљима живот Павлика, његове мајке и браће поред бездушног оца пијанице, који је тукао све редом, није се о њима бринуо и живео је са другом женом, и објашњавајући да је Павликова пријава чиста фикција. Оцу је суђено због самовоље на државном положају, а Павлик је на суду само подржао сведочење његове мајке према којој је отац био неправедан. Сем тога, Трофим је осуђен на робију и по закону Павлик је као најстарији мушкарац у кући постао власник земље. Рођаци су зато и одлучили да га се ослободе.  

Гроб Павла Морозова на месту убиства, село Герасимовка

Нема оправдања за Павликове убице

Колико год то чудно звучало, државно тужилаштво је пре 20 година тражило да се Павлове убице оправдају (погубљени брат од стрица и деда и баба који нису преживели затворску казну). Захтев је одбијен. Али ако погледамо шта све пише савремена руска штампа о дечаку који је двапут постао жртва политичке пропаганде, долазимо до закључка да су мишљења још увек подељена. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“