И поред чињенице да је Други светски рат био рат тенкова и да су одавно минули дани славне коњице, коњи су такође имали важну улогу у војним акцијама. Совјетска коњица је ретко јуришала, али била идеална када је непријатељ бежао главом без обзира. Ипак, коњаници Црвене армије су се најчешће борили као пешадија.
Напад коњице је био од велике користи у одбрани Москве 1941, пошто су коњаници чинила скоро четвртину читаве дивизије која је била на располагању.
Коњи су такође вукли ратну опрему тамо где су камиони пропадали у снег и блато, а да не говоримо о томе да су били скоро једини извор хране када би се Црвена армија нашла у опсади.
Своју коњицу су имали и Немци, али те су се снаге веома брзо истрошиле.
Када су 1941. године Немци кренули на Москву совјетске трупе су биле у готово безнадежној ситуацији јер нису имале довољно ефикасног противтенковског оружја. У очајничком покушају да се одбрани отаџбина за уништавање непријатељских тенкова коришћени су добро обучени војни пси.
У првим годинама Другог светског рата совјетски „противтенковски“ пси су били велика препрека Немцима у њиховој офанзиви. Војници су товарили на псе експлозив и слали их на непријатељску оклопну технику. Данас та чињеница може изгледати забрињавајуће активистима за заштиту права животиња, али треба имати у виду колико је језива била перспектива уласка моћног и злог непријатеља у Москву.
Пси су Црвеној армији веома помагали и у разминирању терена, и спасавању рањених бораца. Црвеним тргом су на Паради Победе 1945. прошли и пси, а рањеног Џулбарса, пса који је открио око 7 5000 мина, носили су на рукама у Стаљиновом шинелу.
На фронту Великог отаџбинског рата камиле су се први пут појавиле у Стаљинградској бици. Совјетске трупе које су биле дислоциране поред Астрахања нису имале довољно камиона и коња да би допремили војну технику у Стаљинград. Тада су војници кренули у лов на дивље камиле. Животиње нису омануле.
Црвена армија је имала око 350 камила. Многе су страдале, а неке су остављене у зоолошим вртовима широм Источне Европе. Поједине су стигле и до Берлина. Причало се да су камилу коју су звали Кузњечик (скакавац) довели до степеница Рајхстага, које је животиња, наравно, пљунула.
Мачке се нису бориле против непријатеља и нису биле од помоћи на самом фронту, али и њихов допринос није за потцењивање.
Током опсаде Лењинграда која је трајала 872 дана умрло је преко 650 хиљада људи и највише од глади. Мачака у таквим условима скоро и да није остало па су град преплавили пацови који су преносили заразу. Људи су се борили како су могли, али када је 1943. коначно разбијена блокада у град су стигли вагони пуни мачака.
Мјаукајућа дивизија је брзо решила проблем пацова. Споменик овим мачкама и данас стоји у Санкт Петербургу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
