Руски археолози на Алтају пронашли једну од најстаријих дијадема од мамутове кљове

Руски археолози су у Денисовој пећини на Алтају пронашли велики фрагмент древне дијадеме од мамутове кљове из епохе палеолита стар 45-50 хиљада година, саопштила је прес-служба Института за археологију и етнографију (у Новосибирску). 

„Дијадеме од кљова, укључујући и украшене, колеге археолози су раније проналазили на споменицима из палеолита на крајњем Северу и Истоку Сибира, али оне потичу из знатно каснијег периода (пре око 20-28 хиљада година)”, наводи се у саопштењу.

Прес-служба Института за археологију и етнографију

По мишљењу археолога, древни човек је овај обруч на глави носио како би придржавао косу и користио га је у свакодневном животу као практичан употребни предмет, а не као култни предмет, о чему сведочи, између осталог, одсуство орнамената.

Судећи по дебљини материјала и доста великом пречнику, предмет је био намењен мушкарцу са великом главом. Дијадема је сломљена још при коришћењу или убрзо након тога.

„Раније је у Денисовој пећини такође пронађен мали фрагмент чеоног дела украшене дијадеме. Нови проналазак истраживачима омогућава да са више доказа говоре о томе да су древни становници Денисове пећине дијадеме носили током више хиљада година, а такође и да су их, највероватније, сами правили. На то указују бројни полупроизводи и фрагменти од кљова који су пронађени у пећини”, наводи се у саопштењу.

Прес-служба Института за археологију и етнографију

У Денисовој пећини је укупно за све време истраживања пронађено преко 30 артефаката од мамутове кљове: различите перле, прстење, фрагменти наруквица, врхови за копља.

Како би набавили мамутове кости, становници пећине су морали да пређу најмање сто километара и дођу до степе, јер мамути нису живели у близини пећине.

Према археолошким подацима, у Денисовој пећини је живела посебна подврста древног човека: Денисовани, који су се на Алтају појавили после проласка великог таласа миграција са Блиског истока пре око 300 хиљада година. У пећини су такође пронађени трагови Неандерталаца, који су на Алтају живели пре 50-70 хиљада година. Међутим, њихови трагови су углавном пронађени у суседним пећинама: Чагирској и Окладниковљевој.

Прес-служба Института за археологију и етнографију

Палеонтолошка истраживања су показала да савремени становници Меланезије и Папуа Нове Гвинеје и Абориџини у Аустралији имају око 6% гена Денисована, док савремени становници Евроазије имају око 4% гена од Неандерталаца.

Прочитајте такође: Руски археолози у Подмосковљу у лобањи мамута пронашли драгоцену ризницу

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!