Руски археолози на Алтају пронашли једну од најстаријих дијадема од мамутове кљове

Прес-служба Института за археологију и етнографију

Руски археолози су у Денисовој пећини на Алтају пронашли велики фрагмент древне дијадеме од мамутове кљове из епохе палеолита стар 45-50 хиљада година, саопштила је прес-служба Института за археологију и етнографију (у Новосибирску). 

„Дијадеме од кљова, укључујући и украшене, колеге археолози су раније проналазили на споменицима из палеолита на крајњем Северу и Истоку Сибира, али оне потичу из знатно каснијег периода (пре око 20-28 хиљада година)”, наводи се у саопштењу.

По мишљењу археолога, древни човек је овај обруч на глави носио како би придржавао косу и користио га је у свакодневном животу као практичан употребни предмет, а не као култни предмет, о чему сведочи, између осталог, одсуство орнамената.

Судећи по дебљини материјала и доста великом пречнику, предмет је био намењен мушкарцу са великом главом. Дијадема је сломљена још при коришћењу или убрзо након тога.

„Раније је у Денисовој пећини такође пронађен мали фрагмент чеоног дела украшене дијадеме. Нови проналазак истраживачима омогућава да са више доказа говоре о томе да су древни становници Денисове пећине дијадеме носили током више хиљада година, а такође и да су их, највероватније, сами правили. На то указују бројни полупроизводи и фрагменти од кљова који су пронађени у пећини”, наводи се у саопштењу.

У Денисовој пећини је укупно за све време истраживања пронађено преко 30 артефаката од мамутове кљове: различите перле, прстење, фрагменти наруквица, врхови за копља.

Како би набавили мамутове кости, становници пећине су морали да пређу најмање сто километара и дођу до степе, јер мамути нису живели у близини пећине.

Према археолошким подацима, у Денисовој пећини је живела посебна подврста древног човека: Денисовани, који су се на Алтају појавили после проласка великог таласа миграција са Блиског истока пре око 300 хиљада година. У пећини су такође пронађени трагови Неандерталаца, који су на Алтају живели пре 50-70 хиљада година. Међутим, њихови трагови су углавном пронађени у суседним пећинама: Чагирској и Окладниковљевој.

Палеонтолошка истраживања су показала да савремени становници Меланезије и Папуа Нове Гвинеје и Абориџини у Аустралији имају око 6% гена Денисована, док савремени становници Евроазије имају око 4% гена од Неандерталаца.

Прочитајте такође: Руски археолози у Подмосковљу у лобањи мамута пронашли драгоцену ризницу

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“