Руски археолози су у Денисовој пећини на Алтају пронашли велики фрагмент древне дијадеме од мамутове кљове из епохе палеолита стар 45-50 хиљада година, саопштила је прес-служба Института за археологију и етнографију (у Новосибирску).
„Дијадеме од кљова, укључујући и украшене, колеге археолози су раније проналазили на споменицима из палеолита на крајњем Северу и Истоку Сибира, али оне потичу из знатно каснијег периода (пре око 20-28 хиљада година)”, наводи се у саопштењу.
Прес-служба Института за археологију и етнографију
По мишљењу археолога, древни човек је овај обруч на глави носио како би придржавао косу и користио га је у свакодневном животу као практичан употребни предмет, а не као култни предмет, о чему сведочи, између осталог, одсуство орнамената.
Судећи по дебљини материјала и доста великом пречнику, предмет је био намењен мушкарцу са великом главом. Дијадема је сломљена још при коришћењу или убрзо након тога.
„Раније је у Денисовој пећини такође пронађен мали фрагмент чеоног дела украшене дијадеме. Нови проналазак истраживачима омогућава да са више доказа говоре о томе да су древни становници Денисове пећине дијадеме носили током више хиљада година, а такође и да су их, највероватније, сами правили. На то указују бројни полупроизводи и фрагменти од кљова који су пронађени у пећини”, наводи се у саопштењу.
Прес-служба Института за археологију и етнографију
У Денисовој пећини је укупно за све време истраживања пронађено преко 30 артефаката од мамутове кљове: различите перле, прстење, фрагменти наруквица, врхови за копља.
Како би набавили мамутове кости, становници пећине су морали да пређу најмање сто километара и дођу до степе, јер мамути нису живели у близини пећине.
Према археолошким подацима, у Денисовој пећини је живела посебна подврста древног човека: Денисовани, који су се на Алтају појавили после проласка великог таласа миграција са Блиског истока пре око 300 хиљада година. У пећини су такође пронађени трагови Неандерталаца, који су на Алтају живели пре 50-70 хиљада година. Међутим, њихови трагови су углавном пронађени у суседним пећинама: Чагирској и Окладниковљевој.
Прес-служба Института за археологију и етнографију
Палеонтолошка истраживања су показала да савремени становници Меланезије и Папуа Нове Гвинеје и Абориџини у Аустралији имају око 6% гена Денисована, док савремени становници Евроазије имају око 4% гена од Неандерталаца.