Место где се Путин радо одмара: Како је завичај Сергеја Шојгуа постао део Русије

26. август 2018. Руски председник Владимир Путин за време одмора у Сајано-шушенском природном резервату, Република Тува.

26. август 2018. Руски председник Владимир Путин за време одмора у Сајано-шушенском природном резервату, Република Тува.

Алексеј Никољски/Sputnik
Можда никада нисте чули за руску републику Туву, где Владимир Путин радо проводи одмор. Историја овог удаљеног региона је заиста специфична.

Израз „Република Тува“ не значи много чак ни појединим грађанима Русије, нарочито ако живе у европском делу земље. Тува је један од 85 субјеката Руске Федерације. Налази се веома далеко, 4.600 км источно од Москве, у Јужном Сибиру, и граничи се са Монголијом.

Из Москве не постоје чак ни директни авионски летови до Туве. У овом региону нема пруга. Ко хоће да посети Кизил, главни град Туве, мора најпре авионом да оде до сибирског града Абакана, па одатле аутобусом да путује 7,5 часова до Кизила. Зашто би се неко уопште толико мучио?

Река Мали Јенисеј (Каа-Хем).

Тува је много занимљивија него што се може учинити на први поглед. Пре свега, то је земља у којој живе шамани. Туванци су некада били номадско племе, а сада живе у мањим заједницама и још увек чувају мистичну вештину комуникације са другим световима (бар они тако кажу). Поред тога, природа у туванској дивљини је толико лепа да Владимир Путин радо проводи тамо своје слободне дане. У августу 2018. је провео викенд у походу кроз дивљину, а годину дана раније је провео одмор у Туви, ловио рибу и сплаварио заједно са министром одбране Сергејем Шојгуом, који је по националности Туванац.

Посебно је занимљиво како је Тува постала део Русије. Пре нешто мање од 100 година је то била независна држава у Азији која је чак објавила рат нацистичкој Немачкој за време Другог светског рата. Зашто се припојила Совјетском Савезу?

Из Кине у Совјетски Савез

Ако се осврнемо у прошлост, видећемо да је Тува почетком 20. века припадала Кини, а такође Монголији и целој Северној Азији која није била у границама Русије. Границе су, додуше, биле „разводњене“ или их чак није ни било. Како пише Dilentant.media, „стотине руских трговаца су пословале са Тувом и живеле тамо“.

Шаман са женом, 1920, Тува.

Туванци су поседовали велика стада крупне рогате стоке, а земља им је обиловала крзнашицама и златом, тако да су имали велике користи од трговине са Русијом. У то време су њихове везе са Кином постајале све слабије јер је кинески император губио ауторитет. Кинеска монархија је пала у Синхајској револуцији 1911-1912. и убрзо затим су Туванци замолили руског цара Николаја II да њихову отаџбину припоји Русији. Он је то прихватио 1914. године.

„Кинези су протестовали, али нико није обраћао на то пажњу јер је беснео Први светски рат“, закључује Dilentant.media. Међутим, убрзо се све променило, када је Русија 1918. године утонула у грађански рат, као и Тува.

Минијатурна држава

Човек прилази рушевинама манастира Усту-Хуре, A man approaches the ruins of Ustuu-Khuree, испред бившег централног будистичког храма у Туви, близу насеља Чадан, око 1.000 км јужно од сибирског града Краснојарска. Манастир Усту-Хуре је уништен у Стаљиновим чисткама током 1930-их.

Рат је поделио Туву на три дела која су контролисали Монголи, Бела армија и локалне оружане формације. Када су бољшевици узурпирали власт у Русији одлучили су да напусте Туву и да је третирају као независну државу како не би погоршали односе Москве и Пекинга. Тувански политиколог Виктор Сандакпан наглашава: „За Туву је било сувише рано да уђе у СССР јер су њени лидери били аристократе, део становништва је подржавао Монголе, а комунистичка партија је била слаба“.

Па ипак, нова Туванска Народна Република (ТНР), формирана 1921. године, у великој мери је зависила од Совјетске Русије. Није ни чудо, с обзиром да је 1941. године армија ТНР бројала свега 489 војника. Поред тога, за 20 година независности промењено је шест Устава, а тамошњи комунисти су успели чак и да спроведу блажу верзију велике Стаљинове чистке.

„Крајем 1920-их и почетком 1930-их земљом су управљали млади стаљинисти који су се школовали у Москви“, истиче Dilentant.media. „Они су збацили старе лидере са њихових функција и већином их стрељали“. Млада, брутална генерација ратовала је против аристократије, будиста, шамана и свих оних који се нису уклапали у нову идеологију. Како пише Виктор Сандакпан, у Туви је током 1930-их репресирано између 1.200 и 1.700 људи.

Тува против Хитлера

Салчак Тока је био убеђени комуниста. Он је 1932. године постао генерални секретар Централног комитета Туванске народно-револуционарне партије. Тока је говорио: „Ја желим да се наш народ уједини са народима великог Совјетског Савеза. Докле год се то не деси, мој сан неће бити остварен“.

Салчак Тока, генерални секретар Туванског обласног комитета КПСС у својој канцеларији. Туванска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република.

Туванска Народна Република је доказала верност Совјетском Савезу тако што му је прва званично изразила подршку у Другом светском рату када је нацистичка Немачка 22. јуна 1941. године напала СССР (само пар сати касније исто је учинила и Велика Британија). Ова мала држава са 90.000 становника објавила је Немачкој рат. Прича се да Адолф Хитлер није реаговао на ту објаву рата јер није могао да пронађе Туву на карти. (Можда није ни покушао).

Шалу на страну, иако мала, Тува је дала све од себе како би помогла СССР-у, почев од својих златних резерви па све до 8.000 људи који су послати као регрути Црвеној армији.

У Русији

Салчаков сан је остварен још пре завршетка рата. Совјетска власт је 1944. године испунила молбу Туванске Народне Републике да се припоји СССР-у као део Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике.

Шаман чека излазак сунца током великог шаманског обреда.

То је значило да је чак и после распада Совјетског Савеза Тува остала у Руској Федерацији сачувавши своју јединствену шаманску културу и обезбедивши Владимиру Путину лепо место за одмор.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“