„Генерал мраз“: Како је руска зима непријатељима утеривала страх у кости

Важни руски савезник у свим ратовима на територији Русије има пуно имена: генерал мраз, генерал зима, генерал снег. Руска зима је увек била моћно оружје против освајача који су знали само за умерену европску хладноћу.

Име „генерал зима“ се први пут појавило 1812. године у британском сатиричном стрипу посвећеном Наполеоновом неуспешном освајању Русије. Енглези су писали: „Генерал мраз брије малог Бонија“.

Наполеонови генерали су се у мемоарима „присећали“ да је руска зима била главни разлог неуспеха француске армије. Али то није истина. Француске трупе је сломила руска армија, партизански рат и тактика војне команде која је исцрпела непријатеља.

Ипак и „генерал мраз“ је дотукао Французе приликом повлачења. Од 600 000 Наполеонових војника кућама се вратило неколико десетина хиљада, а зима је у томе одиграла велику улогу.

„Генерал мраз“ се показао и 100 година пре крштења - 1708. у рату против Шведске. Армија Карла XII је провела зиму на територији данашње Украјине, и та зима је била најхладнија коју је Европа доживела за 500 година.

Скандинавска војска је знала шта је мраз, али не и овакав. Половина војника и коња није преживело хладноћу. То је помогло Петру Великом у одлучујућој бици код Полтаве, у којој су Швеђани доживели катастрофалан пораз.

Али „генерал мраз“ није увек био на руској страни. На пример, у Зимском рату против Финске, совјетске трупе су се суочиле са једном од најстрашнијих зима 20. века. Читаве дивизије су биле одсечене и опкољене, црвеноармејци су се смрзавали у дубоком снегу. СССР је добио тај рат, али по цени 126 000 мртвих совјетских војника, док су Финци изгубили 25 000.

У биткама за Москву у Другом светском рату руска зима такође није била од велике помоћи Совјетима. Немачки генерали су писали да је -30 па чак и -50 C зауставило њихову офанзиву. Али новембар 1941. није био тако хладан, а то што су се мочваре покриле ледом је само помогло немачким тенковима да напредују.

„Мраз је покрио мочваре, и немачки тенкови и моторизоване јединице  - главна снага непријатеља – су се слободно кретали. То смо одмах осетили“, сећао се маршал Константин Рокосовски.

У децембру – јануару, када је совјетска армија кренула у контраофанзиву заиста је постало хладно. Јак мраз и дубок снег је кочио напредовање Црвене армије, док су се Немци држали на својим позицијама у насељеним местима око Москве. 

У целини руска зима је ипак помогла црвеноармејцима у одбрани отаџбине. Немачке трупе нису биле добро опремљене за тако јаку зиму, а и техника је знала да омане. „Генерал мраз“ је буквално уништио опкољену 6. немачку армију у бици за Стаљинград, а то је била и прекретница у читавом рату. 

„Генерал мраз“ је имао и савезника „генерала блато“. Ни руска јесен никада није пријала такозваним освајачима, јер су трупе биле принуђене да због великих киша гацају по блату до колена.