Педесета годишњица великог руског космичког достигнућа

Снимак екрана

Пре тачно педесет година, Совјетски савез је успео да у Земљиној орбити споји свемирске летелице „Сојуз 4“ и „Сојуз 5“. Тада је цео свет гледао тријумф совјетских научника, а било је то прво успешно спајање две свемирске летелице са људском посадом, као и прва размена посада у орбити.

Тако, као из малог прста, двоструки херој Совјетског савеза објашњава како је прототип прве орбиталне станице направљен. „Тамо горе“ уопште није све ишло тако лако. Командир брода „Сојуз 5“ Борис Волинов се у својој 84. години и даље сећа речи које му је колега-сапутник Алексеј Јелисијев упутио.

„Љошка се окренуо ка мени и рекао: 'И, је л' си се изиграо?' Пре тога смо имали пробе, симулације, а онда смо се нашли у реалном подухвату. Какав је он био? Веома ризичан“, говори командир „Сојуза 5“ и двоструки херој Совјетског савеза Борис Волинов.

Две године пре овог историјског лета, први покушај спајања завршио се катастрофално. Командир „Сојуза 1“ Владимир Комаров је погинуо. У орбити је отказала соларна батерија, а при екстерном спусту се није отворио падобран. Због тога је лет „Сојуза 2“ отказан. „Сојуз 3“ је био још један неуспех: космонаут Георгиј Береговој није успео да се укотви. Вратио се празних шака. А време је истицало, био је то врхунац космичке трке са Американцима.

Изненадиће вас како је спајање требало да изгледа. Код савремених бродова при носу летелице постоји шахт за пролаз у следеће одељење. Но, тада су код „Сојуза“ постојали једно системи приближавања и хватања. А од брода до брода је требало ићи кроз отворени космос.

Прелиминарни датум лансирања био је 13. јануар. Али одмах су почели проблеми: командир „Сојуза 4“ Владимир Шаталов је у моментима пред лансирање приметио да је један од уређаја неисправан. 

„Наравно да сам био узнемирен...скоро десет година сталног обучавања и припрема. Шалио сам се како сам пробио све рекорде: Слетео сам тамо одакле је требало да полетим. Одмах су чули шалу и били су одушевљени: све ћемо нормално урадити, сутра летиш.“ – говори командир свемирског брода „Сојуз 4“ и двоструки херој Совјетског савеза Владимир Шаталов.

„Сојуз 4“ и „Сојуз 5“ су се срели у орбити 16. јануара 1969. Спајање је и данас једна од најкомплекснијих операција. Тада је космонаутима требало толико много времена да нациљају пристајање да су бродови изашли из зоне видљивости командног центра мисије. Како читав свет не би пропустио историјски моменат, командири су морали ручно да држе Сојузе центриране један према другом – на одстојању од 30 метара – док нису изашли из радио сенке негде изнад територије Крима.

На совјетској телевизији су потом приказали анимацију на којој фигуре космонаута безбрижно прелазе са „Сојуза 4“ на „Сојуз 5“. Гледаоци нису знали да је у отвореном космосу једном од њих цркао вентилациони систем и хлађење скафандера. Одмах увидевши шта се десило, године обуке су помогле космонауту. На Земљи међутим је нешто друго правило проблем: шта учинити у тренутку историјског сусрета.

„Узео сам фломастер и написао 'Добродошли' на унутрашњој страни шахта летелице. Видели су натпис и одушевили се. Предложио сам да залијемо наш сусрет макар соком.“ – присећа се командир „Сојуза 4“ и двоструки херој СССР-а Владимир Шаталов.

За ту досетку са кутијом сока, командир је добио насловну страну у јутарњим новинама, са све својом сликом на централном месту. На Земљи су већ збијали шале: „Ко то куца на врата испод баро-кациге и свемирског скафандера?“

Командиру Волинову са „Сојуза 4“ међутим није било до смеха. Аутоматика је отказала при спуштању из орбите. Одељење са инструментима се није одвојило на време. Због тога су резервоари са горивом експлодирали на висини од 90 километара. Експлозија је завртела капсулу и скренула је са курса, након чега је почела да пада по балистичкој трајекторији са великим преоптерећењима. Уз све то, падобран се није отворио. А на прилазу Земљи, мотори за безбедно слетање такође нису радили. Није било никаквих илузија о шансама за преживљавање , признаје Волинов.

„Мислио сам да је све већ готово, рекао сам збогом животу. Већ сам радио са момцима који ће раширити вест. Биће све у новинама. Само сам морао да се прибијем у средини како не бих изгорео. То сам и учинио.“ – говори командир свемирског брода „Сојуз 5“, двоструки херој Совјетског савеза Борис Волинов.

Но, чудесно, али он готово да није претрпео никакве повреде. Ако занемаримо за Земљане егзотичну повреду – фрактуру корења зуба у горњој вилици. Кроз пар сати, командир је рапортирао команди лета. Три дана касније, сва четири космонаута су била на церемонијалном пријему у Кремљу. А тамо је, код Боровицке капије, отворена ватра на поворку. Био је то покушај атентата на Брежњева, али га је нападач побркао са Георгијем Береговојем због густих обрва.

„Брежњев је стигао и питао: 'Да ли су космонаути добро? Нема повређених?' – Сви су безбедни, нема повређених, добио је одговор. – Е па онда, хајде да не задржавамо прославу, напред“, присећа се Борис Волинов.

Овим подухватом су омогућена каснија достигнућа свемирских станица као што су „Саљут“, „Мир“ и „ISS“. Њиме је дат допринос успостављању међународне сарадње, а снови о далеким космичким путовањима, за која би се бродови састављали у орбити, су постали малчице ближи реалности. Но, сами космонаути се не бусају у груди: није то било ништа, само ланац случајности, по којима међутим може да се сними читав филм о титанима који су прокрчили опасну стазу за будуће генерације.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“