Најдражи трофеји Другог светског рата: Шта су Руси и Немци најрадије узимали од убијеног непријатеља

Совјетски тенкисти на заплењеном непријатељском тенку. Западни фронт, Велики отаџбински рат (1941-1945), 1944.

Иван Шагин/Sputnik
Ценили су се шлемови и капути, а непријатељско оружје је најчешће завршавало у фабричким погонима.

Шта су узимали Немци?

И на једној и на другој страни линије фронта највише се ценила непријатељска опрема.

Војници совјетске противваздухопловне одбране у шлемовима СШ-40 у Москви на маневрима са увежбавањем ваздушног напада.

Немачки војници су пре свега са палих руских војника скидали совјетске шлемове СШ-39 и СШ-40. Они су били знатно тежи од немачких, али су боље штитили главу од гелера и метака испаљених из аутомата које су и Руси и Немци доста користили у борбеним дејствима.

Совјетски шлемови су посебно постали цењени у немачкој војсци пред крај рата, када је немачка индустрија ослабила услед недостатка ресурса па су немачки шлемови постали још тањи.

Војник после борбе пије воду из шлема. Трећи белоруски фронт, Други светски рат.

Руска зима је за Немце такође била велики проблем, те су зато војници Вермахта са палих руских војника скидали зимске капуте и капе „ушанке“, не би ли се боље угрејали.

Немачки заробљеници код Москве у децембру 1941.

У почетној фази рата Немцима је најдражи трофеј била полуаутоматска пушка Токарева, тада најновије совјетско полуаутоматско оружје које је војска добила само две године пре нацистичког напада на СССР.

Велики отаџбински рат, Црвеноармејци у нападу, 1941.

Приликом опсаде Брестске тврђаве у првим данима рата немачка пешадија није могла да приђе тврђави довољно близу како би могла користити немачке аутомате, све док браниоцима није нестало муниције. Добро увежбани војник из пушке Токарева (ако су јој магацини унапред напуњени) могао је у минути испалити 25 метака калибра 7,62х54 мм (они су пробијали зид од цигле на растојању од 100 метара).

Немачки војник пуца из одузетог совјетског СВТ-40.

Чим су се докопали првих пушака Токарева, нацисти су их одмах послали директно у Немачку где је на основу руског модела направљена немачка полуаутоматска пушка G.41. Па ипак, било је потребно две године да се ово оружје усаврши и да се реше сви технички проблеми, тако да је немачка војна индустрија тек 1943. коначно направила пушку G.43 којом се чак и данас хвале колекционари.

Две фотографије војника са полуаутоматском пушком G-43, Други светски рат.

Напоредо са пушком Токарева међу војницима Вермахта такође је био популаран и совјетски аутомат Шпагина калибра 7,62х25 мм.

Совјетски Савез, Стаљинградска битка, немачки војник са руским аутоматом ППШ 41 у заклону, крај јесени 1942.

И овај трофеј су ратни заробљеници у немачким погонима прилагођавали муницији калибра 9x19 мм за модел MP-40 после чега је оружје враћано на фронт под називом Maschinenpistole 717.

Шта су узимали совјетски војници?

Од 1943. године у СССР-у су формиране „трофејне бригаде“, које су скупљале оружје побијених Немаца и слале их у базе за њихову даљу прераду или расподелу. Пре тога је скупљање „ратних трофеја“ било доста хаотично, тј. свако је узимао шта је стигао – и са својих и са непријатељских погинулих војника.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Стрељачко наоружање које је запленила совјетска војска.

Совјетски војници су такође скупљали шлемове, нарочито неоштећене. Скупљали су и своје и непријатељске шлемове. За неоштећен совјетски шлем добијане су три рубље. Толико је коштала једна векна хлеба.

СССР. Гомила војничких шлемова у време Великог отаџбинског рата на Источном фронту 1941.

У скупљању трофеја приоритет је ипак имало непријатељско оружје и борбена техника. Неоштећена непријатељска техника је достављана совјетским јединицама, а оштећена или „уништена“ расклапана је на делове, и то на лицу места уколико је постојала могућност, или је транспортована у фабричке погоне. Ретко који немачки тенк или оклопни транспортер није био оштећен, и он је коришћен на полигонима за тестирање оружја и муниције коју је требало слати на фронт.

Совјетски војници носе прве трофеје, 1942.

Исто тако се поступало и са другим врстама оружја. Топови су после прегледа коришћени за производњу сопственог оружја (уколико нису били исправни) или су транспортовани у складишта и фабрике да служе за тестирање.

Совјетски војници посматрају трофеје заплењене од немачког завојевача, 1941.

Касније, када се трофејно оружје нагомилало, Совјетски Савез је један део тог оружја поклонио, а други продао лојалним властима у земљама Африке, Азије и Јужне Америке током Хладног рата који је вођен за сфере утицаја у свету.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Немачки тенкови „Tiger II“ које је запленила совјетска војска, 1942.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“