Најдражи трофеји Другог светског рата: Шта су Руси и Немци најрадије узимали од убијеног непријатеља

Шта су узимали Немци?

И на једној и на другој страни линије фронта највише се ценила непријатељска опрема.

Војници совјетске противваздухопловне одбране у шлемовима СШ-40 у Москви на маневрима са увежбавањем ваздушног напада.

Владимир Грановски/Sputnik

Немачки војници су пре свега са палих руских војника скидали совјетске шлемове СШ-39 и СШ-40. Они су били знатно тежи од немачких, али су боље штитили главу од гелера и метака испаљених из аутомата које су и Руси и Немци доста користили у борбеним дејствима.

Совјетски шлемови су посебно постали цењени у немачкој војсци пред крај рата, када је немачка индустрија ослабила услед недостатка ресурса па су немачки шлемови постали још тањи.

Војник после борбе пије воду из шлема. Трећи белоруски фронт, Други светски рат.

Александар Становов/Sputnik

Руска зима је за Немце такође била велики проблем, те су зато војници Вермахта са палих руских војника скидали зимске капуте и капе „ушанке“, не би ли се боље угрејали.

Немачки заробљеници код Москве у децембру 1941.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

У почетној фази рата Немцима је најдражи трофеј била полуаутоматска пушка Токарева, тада најновије совјетско полуаутоматско оружје које је војска добила само две године пре нацистичког напада на СССР.

Велики отаџбински рат, Црвеноармејци у нападу, 1941.

Макс Алперт/Sputnik

Приликом опсаде Брестске тврђаве у првим данима рата немачка пешадија није могла да приђе тврђави довољно близу како би могла користити немачке аутомате, све док браниоцима није нестало муниције. Добро увежбани војник из пушке Токарева (ако су јој магацини унапред напуњени) могао је у минути испалити 25 метака калибра 7,62х54 мм (они су пробијали зид од цигле на растојању од 100 метара).

Немачки војник пуца из одузетог совјетског СВТ-40.

Немачки државни архив

Чим су се докопали првих пушака Токарева, нацисти су их одмах послали директно у Немачку где је на основу руског модела направљена немачка полуаутоматска пушка G.41. Па ипак, било је потребно две године да се ово оружје усаврши и да се реше сви технички проблеми, тако да је немачка војна индустрија тек 1943. коначно направила пушку G.43 којом се чак и данас хвале колекционари.

Две фотографије војника са полуаутоматском пушком G-43, Други светски рат.

Scherl/Global Look Press

Напоредо са пушком Токарева међу војницима Вермахта такође је био популаран и совјетски аутомат Шпагина калибра 7,62х25 мм.

Совјетски Савез, Стаљинградска битка, немачки војник са руским аутоматом ППШ 41 у заклону, крај јесени 1942.

Немачки државни архив

И овај трофеј су ратни заробљеници у немачким погонима прилагођавали муницији калибра 9x19 мм за модел MP-40 после чега је оружје враћано на фронт под називом Maschinenpistole 717.

Шта су узимали совјетски војници?

Од 1943. године у СССР-у су формиране „трофејне бригаде“, које су скупљале оружје побијених Немаца и слале их у базе за њихову даљу прераду или расподелу. Пре тога је скупљање „ратних трофеја“ било доста хаотично, тј. свако је узимао шта је стигао – и са својих и са непријатељских погинулих војника.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Стрељачко наоружање које је запленила совјетска војска.

Sputnik

Совјетски војници су такође скупљали шлемове, нарочито неоштећене. Скупљали су и своје и непријатељске шлемове. За неоштећен совјетски шлем добијане су три рубље. Толико је коштала једна векна хлеба.

СССР. Гомила војничких шлемова у време Великог отаџбинског рата на Источном фронту 1941.

Јевгениј Халдеј/TASS

У скупљању трофеја приоритет је ипак имало непријатељско оружје и борбена техника. Неоштећена непријатељска техника је достављана совјетским јединицама, а оштећена или „уништена“ расклапана је на делове, и то на лицу места уколико је постојала могућност, или је транспортована у фабричке погоне. Ретко који немачки тенк или оклопни транспортер није био оштећен, и он је коришћен на полигонима за тестирање оружја и муниције коју је требало слати на фронт.

Совјетски војници носе прве трофеје, 1942.

Петар Бернштејн/Sputnik

Исто тако се поступало и са другим врстама оружја. Топови су после прегледа коришћени за производњу сопственог оружја (уколико нису били исправни) или су транспортовани у складишта и фабрике да служе за тестирање.

Совјетски војници посматрају трофеје заплењене од немачког завојевача, 1941.

Јаков Халип/Sputnik

Касније, када се трофејно оружје нагомилало, Совјетски Савез је један део тог оружја поклонио, а други продао лојалним властима у земљама Африке, Азије и Јужне Америке током Хладног рата који је вођен за сфере утицаја у свету.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Немачки тенкови „Tiger II“ које је запленила совјетска војска, 1942.

Григориј Капустјански/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!