Подморнице на шинама: Објављена архивска документација о потпуном завршетку опсаде Лењинграда 1944.

Уочи обележавања годишњице пробоја опсаде Лењинграда руско Министарство одбране је у слободном приступу изложило архивске документе који откривају детаље ове војне операције и појединости из живота града током година опсаде.

Уочи обележавања 75-годишњице потпуног ослобођења Лењинграда од фашистичке опсаде на званичном сајту Министарства одбране Русије објављен је избор јединствених докумената из фондова Централне архиве војног ресора који откривају детаље о ослобођењу града. Значајан део ових материјала који се објављују по први пут посвећен је Путу живота, јединој војно-стратешкој магистрали и јединственој артерији за снабдевање горивом која је пролазила по леду језера Ладога и повезивала град под опсадом са позадинским рејонима земље.

Међу објављеним документима је и Одлука војног савета Лењинградског фронта од 24. новембра 1941. године о изградњи зимског пута од станице Заборје Северне железничке пруге до Кобона на јужној обали језера Ладога.

У пловним периодима транспорт се одвијао преко воде бродовима Ладошке војне флотиле и Северозападног речног паробродарског предузећа од лука Нова Ладога и Кобона до луке Осиновец; док се у периодима кад је језеро залеђено транспорт реализовао путем преко леда моторним возилима од Кобоне до Кокорева и Ваганова. Представљена је и схема евакуације болесника и рањеника, као и противепидемиолошке заштите источне и западне обале језера Ладога у пловном периоду 1942. године.

У Лењинград је „Путем живота” укупно пребачено преко 1 615 000 тона терета. У истом периоду из града је евакуисано око 1 376 000 људи.

„Приликом напуштања Лењинграда евакуисани су у обавези да рејонској евакуационој комисији предају своје картице за набавку хране и индустријских производа при чему добијају специјалне путне бонове”, наводи се у одлуци војног савета Лењинградског фронта. „На свим прехрамбеним пунктовима током пута треба обезбедити врућ чај за евакуисане.”

Посебно су занимљиви документи посвећени изградњи подводног цевовода за транспорт горива дугог 35 километара (при чему се 25 километара налазило под водом). Његова изградња је почела 18. јуна 1942. године.

75leningrad.mil.ru

У одлуци војног савета Лењинградског фронта може се видети да је цевовод био предвиђен за испоруку 300-350 тона горива дневно.

„Директор Ижорске фабрике обавезан је да до 3. маја 1942. године преда и испоручи за посебну изградњу бр. 6 Народном комесаријату за изградњу 250 тона исечених цеви промера 4 инча, 300 тона неисечених цеви промера 4 инча и 50 тона цеви промера 5 инча”, наводи се у документу. Осим тога, приложена је и схема магистралног цевовода.

Други одељак је посвећен Ладошкој флотили. Језеро Ладога је одиграло животно пресудну улогу, јер по њему је током целе године реализовано снадбевање града под опсадом.

Министарство одбране Русије објавило је одлуку народног комесара Ратне морнарице адмирала Лава Галера о пребацивању подморница М-77 и М-79 на језеро Ладога.

Подморнице су из Лењинграда пребачене железницом. Њихов задатак било је извиђање, дуготрајно осматрање прилаза бази, обала, острва непријатеља и обезбеђивање операција које планира команда Лењинградског фронта и Балтичке флоте.

Превоз камуфлираних подморница реализован је железничком пругом специјалним теретним вагонима у јуну 1943. године са станице Дача Долгорукова. Приликом транспорта терета који је надмашивао дозвољене запремине морали су се искључивати далеководи високог напона који су пресецали железничку пругу и морала се одржавати одређена брзина. Министарство одбране објавило је схему утовара подморница на четвороосовинске немоторизоване вагоне носивости 60 тона.

У извештају о борбеној активности Ладошке војне флотиле у периоду од 1. јула до 31. децембра 1943. године бележи се учешће подморница у искрцавању извиђачко-диверзантских група на непријатељску обалу, успешна реализација борбених операција искрцавања и снимања у рејону јужно од Кексхолма и Видлице.

Посаде подморница су за шест месеци извршиле укупно 12 борбених акција.

У периоду од 2. до 9. августа 1944. године подморница М-77 извршила је задатак искрцавања десанта на острво Валаам и слободног „лова” у рејону прилаза граду Сортавала. Операција је спроведена тајно током ноћи.

Последњи одељак посвећен је завршетку опсаде. 27. јануара 1944. године командант снага Лењинградског фронта генерал Леонид Говоров потписао је наређење бр. 1.

У тексту наређења се наводи да су снаге фронта јуришом заузеле најважније положаје и упоришта непријатеља код Лењинграда: градове Красно село, Ропша, Урицк, Пушкин, Павловск, Мга, Уљановск, Гатчина и друге и да су непријатеља потиснуле на 65-100 километара од Лењинграда целом дужином фронта. У част извојеване победе и потпуног ослобођења Лењинграда од непријатељске опсаде 27. јануара у 20:00 часова испаљена су 24 плотуна из 324 артиљеријска оруђа.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!