Совјетски издајник коме је Америка обећала милионе, а он јој донео милијарде

Адолф Толкачов раних 70-их

‘The Billion Dollar Spy’ by David E. Hoffman/Corpus, 2017
Једне обичне хладне јануарске вечери 1977. неприметни педесетогодишњак пришао је непознатом човеку на бензинској пумпи недалеко од америчке амбасаде у Москви. Тај други човек био је шеф одељења ЦИА, а сусрет није био никаква случајност.

Главни разлог највећег цурења информација о новим разрадама совјетске војне авијације био је човек по имену Адолф Толкачoв. Он је у периоду од 1979. до 1985. пренео Американцима толико корисних информација да је омогућио америчким војним инжењерима да се оптимизују у борби против најсавременијих авиона из арсенала Садама Хусеина, или дао предност Израелу над Палестином, чији су авиони такође били чиста совјетска технологија. И све то за месечну плату већу од плате америчког председника. Истина, Толкачов није доживео да тај новац троши.  

Шпијун који је радио под шифром Сфера постао је познат као најплаћенији совјетски грађанин. А још важније је било то колико су захваљујући њему уштеделе Сједињене Америчке Државе на технолошким иновацијама. Министарство одбране САД је признало да је користи од Сфере имало и почетком 90-их година. Амерички ласерски и радиолокациони системи су брзо напредовали захваљујући једном руском издајнику. 

Толкачов, неприматни меланхолични човек радио је на технологијама радиолокације и ласерског навођења за војну авијацију у Научно-истраживачком институту „Фазотрон“ у Москви. Имао је шта да замери политици СССР, и приступ тајним технологијама, а то је веома лоша комбинација! 

Адолф Толкачов

Мотиви 

У априлу 1979. године када се први пут обратио ЦИА, Толкачов је изложио своје мотиве, све оно о чему је размишљао претходних 5-6 година.  

„...Могу само да кажем да су велику улогу у томе одиграли Солжењицин и Сахаров, иако их лично не познајем.[...] Нешто изнутра је почело да ме гризе, нешто сам морао да учиним.[...] Изабрао сам пут који ми не даје да се вратим назад и не намеравам да скренем с тог пута. Што се тиче новчане награде, не бих успостављао контакт ни за какве паре, на пример, са кинеском амбасадом. А што се тиче Америке? Можда ме је она зачарала и ја је, луд човек, волим? Нисам видео вашу земљу својим очима. Немам довољно фантазије и романтизма. Али на основу неких чињеница стекао сам утисак да бих живео у Америци. То је један од главних разлога зашто сам вам предложио своју сарадњу. Награда за мене није само новац. То је нешто више: значај и важност мог рада...“, објаснио је Толкачов. 

Како успоставити контакт с непријатељем?

Толкачов је живео са женом и сином у релативно великом за 70-те године стану са две спаваће собе на деветом спрату у згради на Кудринском тргу, 400 метара од америчке амбасаде у Москви.

Неколико недеља пре првог сусрета са главним човеком ЦИА у Москви 1977. изводио је вечерње шетње по комшилуку, разгледајући аутомобиле са дипломатским регистрацијама.

Бензинска пумпа у Москви на којој је у јануару 1977. Толкачов први пут покушао да упостави контакт са Американцима

Када је пришао шефу ЦИА само га је питао да ли је Американац, а затим оставио коверат испод брисача. У писму кратко стоји да је заинтересован за разговор у строгој тајности са надлежним људима. 

Американци су му поверовали тек након две године сличних порука. 

Какве је инструменте користила ЦИА 

Америчке „играчке“ су биле добре. Заиста добре! Чак се и у чланку листа „Правда“ о хапшењу Толкачова могу прочитати похвале од стране КГБ-а многобројних малих камера које је шпијун користио. 

Камере које је користио Адолф Толкачов

У априлу 1980. Вашингтон је нова успешна тестирања војне авијације оценио као „уникални“ рад обавештајних служби. То се догодило када су им у руке доспеле информације о модификацији другог совјетског ловца и многе фотографисане странице докумената који описују неколико нових модела ракетних система ваздушног базирања.

ЦИА је радила са неколико камера, дорађивала их према потребама Толкачова. Нову опрему су често скривали у уличним телефонским говорницам или чак у прљавој баченој рукавици. 

Микрокамере су биле генијалне, али 1980. године Толкачов је тражио и отровну пилулу. „Ствари које могу да кријем од своје породице, не могу да сакријем од КГБ-а“, рекао је.

Спуштање завесе

1983. године „Фазотрон“ је увео нова правила безбедности, у институту је поведена унутрашња истрага. Толкачов је био први који је помислио да КГБ нешто зна. Сфера је носио са собом отровну капсулу, с времена на време отказивао састанке с Американцима и мењао правила игре.

Толкачов непосредно пре хапшења 9. јуна 1985.

Несрећа се догодила у јуну 1985. Како су агенти КГБ-а све сазнали и данас је тешко рећи. ЦИА је слутила да Толкачов нешто зна и да покушава да их упозори. Месецима пре злокобног јунског сусрета отворио је „погрешан“ прозор у кухињи и дао знак надолазеће несреће.

Руски извори тврде да су Совјети дуже време пре хапшења Толкачова кљукали америчку обавештајну службу лажним информацијама. 1986. године совјетска штампа је потврдила да је над Толкачовим извршена смртна казна.

Хапшење Толкачова

Једина добра ствар која се може извући из ове приче је та да није страдао Толкачовљев син, који је данас угледни московски архитекта. А Адолфова супруга је нешто касније покушала да се повеже са Американцима у вези исплате свих оних обећаних милиона долара, хонорара који је њен супруг зарадио по цени живота. Одговор није добила...

2015. године ЦИА је обелоданила преко 900 страница са детаљним описима операције „Сфера“, а писац Дејвид Е. Хофман их претворио у књигу „Шпијун за милијарду долара“ и добио Пулицерову награду. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“