Три распрострањена мита о Совјетима у Авганистану

В. Суходољски/Sputnik
Тридесета годишњица од повлачења совјетских трупа из Авганистана је право време за разбијање неких популарних митова о тој војној интервенцији.

1. Совјетски Савез је био побеђен и приморан да се повуче

Једна од највећих неистина о конфликту 80-их година у Авганистану је та да су муџахедини и америчка армија разбили совјетске трупе, те да Русима није остало ништа друго него да се 1989. повуку.

Муџахедини на заробљеном совјетском тенку, 27. 12. 1979.

Међутим, ако је неко средином 80-их био сатеран уза зид, онда су то били муџахедини. „1985. је постојала права забринутост да су [муџахедини] изгубили рат, да су полако нестајали, распадали се. Њихови губици су били велики, и нису причињавали велику штету Совјетима“ рекао је 1997. године Мортон Абрамовиц, директор ЦИА 80-их.

Још једна лаж гласи овако: ПВО систем „Стингер“ којим су Американци наоружали муџахедине био је од велике помоћи у борби против Совјета. Истина је да су совјетске ваздушне снаге трпеле губитке због „Стингера“, али не постоје никакви докази да је управо то био одлучујући фактор за повлачење.

Генерал-пуковник Борис Громов, последњи командант совјетске 40. армије која је била послата у Авганистан 1979. године каже да у том конфликту нема ни победника ни поражених, и да је ствар нешто компликованија. Совјети су се борили против гериле, и нико није очекивао „чисту победу“, тврди он. Совјетска војска је контролисала већи део Авганистана, а муџахедини без обзира на страну војну помоћ нису успели да заузму ни један положај совјетске војске. „У самом јеку конфликта 40. армија је имала 108.800 војника, што доказује да нико није желео класничну победу у Авганистану“, каже Громов и додаје да је тај број војника био довољан да се земља ефикасно контролише, и ништа више од тога. Ради поређења, у Вијетнам, земљу пет пута мању од Авганистана, Вашингтон је послао пет пута већу војску. Као што знамо, и то је било недовољно. 

2. Совјетски војници су били брутални и немилосрдни 

Зли језици такође кажу да су совјетске трупе успела да се тако дуго задрже у Авганистану јер су војници  били немилосрдни. Али те приче су само покушај западних снага да докажу легитимитет муџахедина. 

Совјетски Савез је спровео многе цивилне, економске и политичке програме у циљу побољшања живота у Авганистану. „На пример, само 1982. године 40. армија је извела 127 цивилних операција укључујући обнављање домова, изградњу путева, доставу хране и лекова“, каже генерал Громов. „Ми смо такође организовали и културне догађаје за становништво.“

Бивши британски дипломата и аутор књиге „Afgantsy: Руси у Авганистану 1979-89“ (2011) Родрик Брејтвајт је признао да је био изненађен када је сазнао у каквим су односима били совјетски војници и авганистански цивили. „Војници су били блиски са локалним становништвом: сељацима, трговцима, мулама. Питао сам људе у Авганистану када је живот био бољи: сада или док су Руси били присутни? Занимљиво је да су сви Авганистанци сматрали да је то глупо питање. Сви су говорили: Наравно да је било боље са Русима.“

Многе примере сличног односа локалног становништва према Русима можете наћи и у овом чланку. 

3. То је био „Совјетско-авганистански рат“

Конфликт 80-их година често називају Совјетско-авганистанским ратом, што никако не може бити истина, јер совјетске трупе су ушле у земљу на позив званичних власти Авганистана. Штавише, на страни противника тих авганистанских власти су били Пакистан, Саудијска Арабија и Запад, стога је и конфликт био међународни. Важно је нагласити да су многи Авганистанци несумњиво подржавали режим у Кабулу.

Генерал Громов се противи чак и самој речи „рат“, због „ниског интензитета војних активности“.

Било би такође погрешно рећи да је грађански рат у Авганистану започео уласком совјетских трупа. Постоје докази да су противници власти у Кабулу потегли оружје још пре децембра 1979.

Западне државе су се такође пре Совјета умешале у конфликт унутар Авганистана. Бивши званичник ЦИА и секретар одбране САД Роберт Гејтс се присећао једног саветовања у марту 1979. када је ЦИА питала да ли треба држати и даље муџахедине у покрету и самим тим „усисати Совјете у вијетнамску мочвару“? Одговор је био: финансирати герилско ратовање.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“