Пет фабрика из царске Русије које беспрекорно раде и дан-данас

ЗИЛ

ЗИЛ

Константин Кокошкин/Russian Look/Global Look Press
Неке домаће фабрике радиле су како у царској Русији, тако и за време комуниста, да би и данас наставиле нормално да функционишу. Иако имају преко сто година, модернизоване су и испуњавају захтеве савременог тржишта.

Руско Царство није се могло назвати индустријски развијеном земљом. 1913. године у градовима је живело само 15 одсто становништва, а Русија је тек у совјетској ери успела да пређе у категорију индустријализованих привреда, када је према подацима неких историчара, између 1928. и 1941, отворено 9000 нових фабрика. То, међутим, не значи да у предреволуционарној Русији уопште није било важних фабрика. Неке од њих су успешно преживеле Фебруарску и Октобарску револуцију, два светска рата, национализацију и приватизацију, и данас и даље успешно производе чоколаду, технику, бродове, обућу и муницију. 

1. Казањска фабрика барута

Најстарије подузеће на нашој листи изграђено је за време Катарине Велике, 1788. године. Тада се овде производио барут за пушке и топове. Фабрика је проширена, и до почетка 19. века произведено је готово 500 тона барута. Око погона су никли читави рејони. 

„Фабрика са својим великим насељем живи потпуно одвојено од осталог становништва Казања“, записао је историчар и етнограф Николај Загоскин 1895. године. Мирни одвојени живот прекинула је трагедија у августу 1917. године. Пожар који је изазвао неугашени опушак уништио је моћну фабрику, када је изгорело милион пројектила и стотине зграда. Фабрику је обновила совјетска власт, а за време Другог светског рата овде су се производили пројектили за легендарне вишецевне бацаче ракета „Каћуше“. Данас се у фабрици и даље производи барут за артиљерију и стрељачко оружје. 

2. Кировска фабрика 

Ова петербуршка фабрика „рођена је“ 1801. године, али је постала позната крајем 19. и почетком 20. века, када се звала „Путиловски завод“, по имену власника. Предузеће је производило локомотиве, вагоне, муницију, пројектиле, топовске куле за бродове. Био је то највећи металуршки и инжењерски центар Руског царства. Познати су његови цехови и политички активни радници. Штрајк „путиловаца“ 1905. године била је искра која је покренула ватру прве, неуспешне револуције. А 1917. године многи радници из фабрике „Путиловски“ прикључили су се „Црвеној гарди“, војној организацији бољшевика. 

У СССР-у је фабрика преименована у част совјетског политичара Кирова. Наставила је с радом чак и за време немачке опсаде Лењинграда 1941-44. Две и по хиљаде радника умрло је од глади, али у Кировској фабрици су током целог рата произвођени и поправљани тенкови, укључујући и познати тешки тенк КВ. Данас ова фабрика производи пољопривредне машине. 

3. Концерн за производњу слаткиша „Бабајевски“ 

У 212 година дугој историји ова московска компанија прошла је пут од трговине бившег кмета до великог индустријског комплекса. На почетку 19. века један кмет је отворио малу радионицу за производњу слаткиша од воћа. 1899. године већ је испоручивао производе царском двору. До 1922. године предузеће се звало „Партнерство А. И. Абрикосова и синова“ (Товарищество А. И. Абрикосова и сыновей). Фабрика је радила у совјетско доба, а ради и данас, па се тако и у обичним супермаркетима продају чоколаде „Бабајевски“. Добра идеја за сувенир из Русије. 

4. ЗИЛ (до револуције - АМО, за време Стаљина - ЗИС) 

Градња ове фабрике аутомобила почела је 1916, али није била завршена пре револуције. Неколико година овде су се склапали страни аутомобили по лиценци, а свој први камион фабрика је произвела 1924. године. Производња се јако брзо развила и за време Другог светског рата - ЗИС камиони били су други по заступљености у Црвеној армији. ЗИС је производио и луксузне лимузине. После распада СССР-а фабрика је изгубила место, и до 2016. године практично престала да постоји. На подручју бивше фабрике планирана је изградња пословног и стамбеног простора. Међутим, у радионици №6 има живота. Овде се и даље по наруџбини производе класичне ЗИЛ лимузине. 

5. Балтичка фабрика 

Ово петербуршко бродоградилиште основано 1856, и данас је водеће, баш као што је било и пре сто година. 1903. године Балтичка фабрика произвела је прву руску борбену подморницу, а 2016. је у воду поринула највећи на свету нуклеарни ледоломац „Арктика“. У овом бродоградилишту граде се бродови за извоз, као што су танкери за Немачку и фрегате за Индију.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“