„Изгнаници без своје воље“: Век од доласка „Белих“ Руса у Србију

Новинар Срђан Стојанчев је допунио изложбу раритетима из своје колекције: 

- Мој деда је био русофил и читао руске писце на руском језику. А када је било забрањено долазити у Руски дом ми смо ишли тамо са дедом и баком и само нас троје гледали смо руске филмове. А после су ми жене, које раде у Руском дому, поклањале значке. Пуно сам сачувао докумената и различитих публикација о „српским Русима“. 

Нажалост, ми имамо мало података о животу и раду руских избеглица у Краљевини, више података има о неким званичним људима: архитектама, професорима, министрима и тако даље. А били су људи који су радили по целој Југославији послове који су ван тих научних оквира. И на овој изложби показујемо и једно и друго: књиге, часописе, радне дозволе, стрип цртаче (Головченко, Ивкович, Кузњецов, Лобачов, Навојев, Ранхнер, Соловјов и Шеншин) и њихове изузетне илустрације, дела српске књижевности и српских тема из живота, а део поставке сачињавају њихови лични предмети, пасоши, писма, фотографије, пријаве боравишта и друго. Ова грађа само је мали део изложбе „Руски стрип краљевине Југославије“ који је за ову прилику уступила ауторка изложбе проф. др Ирина Антанасијевић, професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Ова изложба премијерно је приказана у Москви, у Дому Руске дијаспоре „Солжењицин“ у октобру и новембру 2018. и имала је велики успех. 

Ја бих истакао две значајне личности, веома важне за Србе, чије сам књиге и ствари донео. Један је Сергеј Викторович Тројицки, који је био рођен у Томску, а умро је у Бограду. Он је историчар државног права. Ми смо изложили његову изузетно ретку публикацију, књигу „Зашто и како се затварају храмови у Совјетској Русији“ која је штампана у Београду. Истакао бих још веома интересантан животопис митрополита Антонија, он је био поглавар Руске православне цркве у Сремским Карловцима. Дошао је овде на позив митрополита Србије и Краља Александра са свим својим синодом. На изложби ће бити изложена његова књига о Ренану, који је много писао о Христу. Из грађе која је посвећена новинама ја бих издвојио један изузетно редак часопис на руском језику, који је изашао само у два броја, штампали су га галиполијци. Имамо и легитимацију, радну дозволу, која се звала „Карта занимања“  једног од избеглих Руса, који је живео у Београду у улици Браћа Крсмановић број 14 а по занимању је био радник. 

Деведесет посто материјала на овој изложби никада није било представљено јавности. 

На отварању изложбе биће представљен музички програм:  црквено-дечији хор „Орлић“ из Батајнице изводиће нумере „Взбранной Воеводе“ Д.В.Аллемановa и „Славься ты Русь моя“ из опере „Иван Сусањин“ М. Глинке. Овај хор ће представљати Србију на такмичењу на фестивалу „Звучит Москва" у Москви ове године.

Романсу „Отговорила Роща Золотая“, текст песме писао Сергеј Јесењин, изводи Валентина Сјеничић, ученица 3. разреда IX гимназије Михаило Петровић Алас.

Стихове које су стварали руски песници у Београду читаће на руском језику Данило Даниловић, ученик Филолошке гимназије, а на српском Валентина Сјеничић.  (Песме „Белград“ Јекатерине Леонидовне Таубер и „Кто полюбил на миг, тот разлюбит не может“ Јевгенија Михаиловича Кискевича).

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!