„Изгнаници без своје воље“: Век од доласка „Белих“ Руса у Србију

Новинар Срђан Стојанчев је допунио изложбу раритетима из своје колекције: 

- Мој деда је био русофил и читао руске писце на руском језику. А када је било забрањено долазити у Руски дом ми смо ишли тамо са дедом и баком и само нас троје гледали смо руске филмове. А после су ми жене, које раде у Руском дому, поклањале значке. Пуно сам сачувао докумената и различитих публикација о „српским Русима“. 

Нажалост, ми имамо мало података о животу и раду руских избеглица у Краљевини, више података има о неким званичним људима: архитектама, професорима, министрима и тако даље. А били су људи који су радили по целој Југославији послове који су ван тих научних оквира. И на овој изложби показујемо и једно и друго: књиге, часописе, радне дозволе, стрип цртаче (Головченко, Ивкович, Кузњецов, Лобачов, Навојев, Ранхнер, Соловјов и Шеншин) и њихове изузетне илустрације, дела српске књижевности и српских тема из живота, а део поставке сачињавају њихови лични предмети, пасоши, писма, фотографије, пријаве боравишта и друго. Ова грађа само је мали део изложбе „Руски стрип краљевине Југославије“ који је за ову прилику уступила ауторка изложбе проф. др Ирина Антанасијевић, професор руске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Ова изложба премијерно је приказана у Москви, у Дому Руске дијаспоре „Солжењицин“ у октобру и новембру 2018. и имала је велики успех. 

Ја бих истакао две значајне личности, веома важне за Србе, чије сам књиге и ствари донео. Један је Сергеј Викторович Тројицки, који је био рођен у Томску, а умро је у Бограду. Он је историчар државног права. Ми смо изложили његову изузетно ретку публикацију, књигу „Зашто и како се затварају храмови у Совјетској Русији“ која је штампана у Београду. Истакао бих још веома интересантан животопис митрополита Антонија, он је био поглавар Руске православне цркве у Сремским Карловцима. Дошао је овде на позив митрополита Србије и Краља Александра са свим својим синодом. На изложби ће бити изложена његова књига о Ренану, који је много писао о Христу. Из грађе која је посвећена новинама ја бих издвојио један изузетно редак часопис на руском језику, који је изашао само у два броја, штампали су га галиполијци. Имамо и легитимацију, радну дозволу, која се звала „Карта занимања“  једног од избеглих Руса, који је живео у Београду у улици Браћа Крсмановић број 14 а по занимању је био радник. 

Деведесет посто материјала на овој изложби никада није било представљено јавности. 

На отварању изложбе биће представљен музички програм:  црквено-дечији хор „Орлић“ из Батајнице изводиће нумере „Взбранной Воеводе“ Д.В.Аллемановa и „Славься ты Русь моя“ из опере „Иван Сусањин“ М. Глинке. Овај хор ће представљати Србију на такмичењу на фестивалу „Звучит Москва" у Москви ове године.

Романсу „Отговорила Роща Золотая“, текст песме писао Сергеј Јесењин, изводи Валентина Сјеничић, ученица 3. разреда IX гимназије Михаило Петровић Алас.

Стихове које су стварали руски песници у Београду читаће на руском језику Данило Даниловић, ученик Филолошке гимназије, а на српском Валентина Сјеничић.  (Песме „Белград“ Јекатерине Леонидовне Таубер и „Кто полюбил на миг, тот разлюбит не может“ Јевгенија Михаиловича Кискевича).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.