- Рајевски је важна личност у нашој заједничкој историји. Он је херој и један од најистакнутијих модела за једног књижевног јунака у историји литературе. Ја сматрам да је вредан пажње и дивљења свако ко је отишао у неку братску земљу да погине за идеал. Волео бих да имам барем зрно те његове храбрости, али кажу да ако неку врлину умемо да ценимо и да јој се дивимо, зрно те врлине носимо у себи.
Тек касније пошто сам отишао у Адровац постао сам свестан на какво место сам дошао: на спомен-место подвига. И да би то место сада потпуно заживело треба изградити инфраструктуру, а и оживети то место у информативном смислу, да људи знају да то место постоји.
Тело пуковника Рајевског је у Русији, а срце је сахрањено у манастиру св. Романа, не у Адровцу, aли то место сведочи о његовој љубави према Србији, и мислим да је на неки начин он то и желео.
За мене је та Божија промисао невероватна... Кад у Србију, опустошену земљу, где је трећина популације погинула у рату, долази цвет руског друштва: архитекте, балерине, глумци, војници, професори допуњују Србију оним што јој је у тренутку недостајало.
И важно је знати историју једног таквог човека јер данас се заборављају подвизи, заборавља се љубав према сопственој земљи, а камоли према братској. Ово је виши патриотизам, патриотизам према братској држави, то је један корак ка патриотизму према целом свету. А то није исто што и глобализам.