„Летећа лисица“ која је прозујала изнад Пакистана 1997.

Маја 1997, један МиГ-25Р индијског ратног ваздухопловства (IAF) је улетео дубоко у пакистански ваздушни простор током извиђачке мисије. Фотографисао је битне војне објекте и пробио звучни зид, ослобађајући моћну соничну експлозију изнад Исламабада. Пре него што су Пакистанци могли да схвате шта их је снашло и подигну своје ловце, „дрски“ МиГ-25 (ког иначе НАТО према својој класификацији назива „летећом лисицом“, тј. „Foxbat“) је већ био назад у индијском ваздушном простору.

Детаљи мисије су тајни, па остајне мистерија зашто је индијски пилот одлучио да открије своје присуство изнад густо насељене области Пакистана. Поједини извори као што је „Spyflight“ – вебстајт специјализован за извиђачке и шпијунске летелице – спекулишу да је пилот дотичног мига 25 желео да покаже како је ратно ваздухопловство Пакистана обичан зечић за Индију.

„Авион је ушао у пакистански ваздушни простор при субсоничној брзини (тј. при брзини мањој од брзине звука) на висини од око 20.000 метара и нико га није примећивао“, наводи Spyflight. „Потом, прелетевши циљани рејон и снимивши стратешке инсталације у близини престонице – Исламабада – авион се окренуо назад ка Индији. Можда са намером да Пакистанцима натрља нос, пилот 'летеће лисице' је одлучио да убрза на два Маха и ослободи снажну соничну експлозију док је излазио из ваздушног простора Пакистана. Неколицина авиона F-16A пакистанског ратног ваздухопловства (PAF) је подигнуто на узбуну, али није било времена за ефикасно пресретање“.

Индија је порекла цео случај, али министар спољних послова Пакистана Гохар Ајуб Кан сматра да је „Foxbat“ фотографисао стратешке инсталације око Исламабада. Портал „Air Power International“ каже да је пакистанска влада сматрала пробијање звучног зида намерном провокацијом, и то са циљем указивања на то да PAF у свом инвентару нема авионе који би могли да се приближе мигу 25.

Летећи при брзинама од близу три Маха – тј. 3.700 km/h – на висинама у распону од 20.000 до 30.000 метара, авиони МиГ-25 су се кретали брже и на већим висинама од било чега што је непријатељ поседовао. Летећи на ивици космоса, авион је био практично невидљив за радарску мрежу Пакистана. Само су сонична експлозија и необично спуштање омогућили пакистанској истуреној оперативној бази да детектује „летећу лисицу“ и подигне неколико F-16A у потеру из ваздухопловне базе Саргода.

Али јурњава за „летећом лисицом“ је била бесмислена. Извори из PAF су рекли за Air Power International да није било потребе пресретати авион који лети на скоро 20.000 метара, јер F-16 могу да се попну на највише 15-ак хиљада метара.

Вирење преко границе

Током периода од 25 година који се протезао од 1981. до 2006. године, осам мигова 25 из ескадриле „Трисоник“ базиране у Барејлију у држави Утар Прадеш на северу Индије је без конкуренције прелетало изнад Пакистана (а понекад и изнад Тибета), правећи безброј фотографија у високој резолуцији, као и радарске слике ситуације на земљи. Осим тога, снимали су електронске сигнале пакистанских и кинеских комуникационих мрежа. У просеку су летели на 10-15 мисија месечно.

МиГ-25 је био тајно оружје Русије против америчких бомбардера, па стога није даван ни најближим савезницима из Варшавског пакта. Међутим, дезертирање издајника Виктора Беленка 1976. године је компромитовало тајновитост, па је авион постао доступан за извоз. Ваздухопловни експерт Шив Арур цитира бившег начелника индијског ратног ваздухопловства Идриза Латифа: „Био сам шокиран и одушевљен сазнањем да су нам Совјети заправо нудили МиГ-25 1980. Звао сам телефоном госпођу (Индиру) Ганди и рекла ми је да сам слободан да донесем одлуку... 'Летећа лисица' је била најбоља на свету, а постала нам је доступна“.

Тврд као ексер

Иако фотографије које су „Трисоникси“ направили остају тајне до данас, легендарни авиациони аутор Јефим Гордон баца трачак светлости на тајновити свет ових авиона високих перформанси.

„Foxbat R“ нема одбрамбено наоружање него се ослања на своју брзину од три Маха и свој високи плафон лета како би побегао било ком нападачу. У књизи „МиГ-25 Foxbat, МиГ-31 Foxhound: Руска дефанзивна прва линија фронта“ Гордон пише: „МиГ-25РБ (извиђачко-нападачка верзија) и њене верзије су биле популарне код својих посада због својих изузетних перформанси: високе брзине, савршеног квалитета слике, способности извиђања широких регија у једном једином прелету, као и мале рањивости на противничку ватру“.

Шпијунска „летећа лисица“ је могла да детектује паркиране авионе, возове, бродове, као и да визуелизује стање мостова и сличних објеката. IAF је често организовао специјалне мисије за индијске копнене снаге када су били потребни обавештајни подаци о оклопним капацитетима Пакистана. Слика коју је генерисао радар је била развијана на терену помоћу комбија са специјалном опремом. Према речима бившег командата крила индијског ратног ваздухопловства Алока Чаухуана: „Ови авиони могу да мапирају државу величине Пакистана у једноцифреном броју мисија“.

Летелица је могла да се користи у свим врстама климатских услова и никада јој није било потребно тетошење у хангарима са клима уређајима. МиГ-25 је било екстремно лако одржавати и користити, а за њега је било потребно мање специјализоване опреме и људства него што је то био случај са сличним авионима западног порекла.

Гордон додаје: „Вероватно најимпресивнија ствар у вези са мигом 25 је то што су овако невероватне перформансе постигнуте код релативно конвенционалног авиона који је био довољно једноставан и јефтин да је могао да се производи у великим бројевима, па тако и да се извози. Интересантно је да је једина потврђена ваздушна победа Ирачана током Заливског рата из 1991. била заслуга апарата МиГ-25, који је оборио F/A-18 Hornet америчке ратне морнарице. МиГ-25 и даље може суверено да влада небом многих земаља“.

МиГ-25 је носилац 29 светских рекорда, међу којима је и рекорд висине остварене летелицом са млазним моторима. Дана 21. августа 1977, руски опитни пилот Александер Федотов се попео на висину од 37.649,81 метара.

Лет у сумрак

Када је Индија набавила сателите високе резолуције способне за производњу фотографија са којих су могли да се прочитају чак и бројеви на регистарским таблицама било ког паркираног војног камиона, потреба за прелетима извиђачких летелица над непријатељском територијом је нестала. МиГ-25Р је почео да личи на оружје из Хладног рата.

Други разлог било је питање резервних делова из Русије. Официри IAF-а су известили како су Руси затворили фабрике које су правиле делове за „летеће лисице“. Чак су се решили и пројектних планова. (Ово иначе није тако аљкаво како можда делује, и Американци су уништили нацрте својих супер-тајних шпијунских авиона SR-71) IAF је стога било принуђено да се ослања на делове прављене у Индији, што је носило потенцијалне ризике по функционалност тако софистикованих авиона.

Величанствена „Трисоник“ ескадрила је отишла у историју, али надајмо се да ће IAF једног дана обелоданити приче о смелим мисијама које су изводили ови моћни мигови и храбри људи који су њима управљали изнад Исламабада и Тибета.

Ракеш Кришнан Симха је новозеландски новинар и аналитичар међународних односа. Ставови изнети у овом чланку су лични.

Прочитајте такође! Битка изнад Ниша: Како су Совјети и Американци „укрстили копља“ у Другом светском рату?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.