Ево због чега ћирилично писмо „дрма ситуацијом“ у Русији, за разлику од латинице.
Рану верзију ћириличне азбуке осмислили су ученици Ћирила и Методија како би се Свето Писмо ширило на старословенском језику. Тако је уједно заустављено и ширење латинског писма и католицизма на Исток. Наиме, ћирилица је у првим вековима допринела појединим балканским државама и Старој Русији да боље уоче разлику између православља и католицизма. Руска православна црква је у 10. веку прихватила словенски језик и словенско писмо као језик и писмо богослужења и проповеди. Будући да је црква у то време била главни просветитељ, ћирилица је коришћена као званично писмо староруског језика. Имала је сва слова грчког алфабета (24 слова) и додатних 19 слова за обележавање словенских гласова.
Петар Велики је 1708. године спровео прву реформу руског језика. Цар је лично преуредио 32 слова тако да њихов нацрт буде ближи латинском писму и да се самим тим слова лакше могу користити у Европи. Петар је одбацио мноштво сувишних дијакритичких знакова и инсистирао да се на почетку реченице пише велико слово. Одредио је да се бројне вредности више не пишу словима као раније него арапским цифрама.
Први метални шаблони за нови нацрт руских слова изливени су у Холандији. Поред наручених шаблона за слова и штампарских машина Петар је ангажовао стране штампаре да обуче Русе и пренесу им знање везано за савремене методе штампања. Нови нацрт руских слова коришћен је за штампање књига, новина и реклама.
Будући да су пословне, образовне и војне везе између Русије и Европе у време Петра I биле веома јаке, ово царско грађанско писмо („гражданка“) проширило се у свету и промовисало руски језик.
Нови нацрт ћириличних слова преузели су и остали словенски народи, а међу њима и Срби.
Сеоско становништво Републике Чувашије учи да чита и пише.
SputnikРуска ћирилица се развијала током 18. и 19. века, тако да је 1918. године имала 35 слова. Правописна правила су била сложена. Било је много изузетака који су се морали учити напамет. Бољшевици су спровели у дело план реформе који је настао још 1904. године у царској Русији, када су најпознатији лингвисти покушали да поједноставе писмо и тако допринесу лакшем описмењавању народа.
Тај план је једноставно спроведен у дело и тако је настала руска азбука са 33 слова, какву данас познајемо. У циљу што ефикасније реализације нових језичких правила бољшевички официри су конфисковали старе комплете шаблона које су поседовале штампарије. Ћирилица је у новом руху поново кренула у свет са циљем да милиони људи прихвате нову, реформисану државу и њено ново, реформисано писмо.
Буквар који је саставио Карион Истомин, издат у Москви 1694, Лењинградска државна библиотека „М.Е. Салтиков-Шчедрин“.
Всеволод Тарасјевич/SputnikПоследња већа реформа руског језика извршена је 1956. Тада није промењен изглед ћириличних слова, само су упрошћена поједина правописна правила.
Руски језик се у том виду проширио у свим земљама Источног блока где је његово учење било обавезно. Ситније језичке реформе су спроведене 1964, 1973, и 1988, али генерално гледано, данас Руси користе ћирилицу из 1918.
Од 1990-их руски штампари развијају ћириличне фонтове за дигиталну употребу тако да је ћирилица присутна у 6% укупног садржаја на проверених 10 милиона сајтова. Више процената има само енглески језик (54%).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу