Зашто Руси пишу ћирилицом?

Legion Media
Руски је на интернету најпопуларнији језик после енглеског. Руси пишу ћирилицом и не намеравају да се одрекну свог писма. Ћирилица је од свог настанка преживела неколико „хируршких захвата“, захваљујући којима има данашњи изглед.

Ево због чега ћирилично писмо „дрма ситуацијом“ у Русији, за разлику од латинице.

1. Ћирилица је створена за Словене православне вере

Рану верзију ћириличне азбуке осмислили су ученици Ћирила и Методија како би се Свето Писмо ширило на старословенском језику. Тако је уједно заустављено и ширење латинског писма и католицизма на Исток. Наиме, ћирилица је у првим вековима допринела појединим балканским државама и Старој Русији да боље уоче разлику између православља и католицизма. Руска православна црква је у 10. веку прихватила словенски језик и словенско писмо као језик и писмо богослужења и проповеди. Будући да је црква у то време била главни просветитељ, ћирилица је коришћена као званично писмо староруског језика. Имала је сва слова грчког алфабета (24 слова) и додатних 19 слова за обележавање словенских гласова.

2. Петар Велики је упростио ћирилицу ради трговине са Европом

Петар Велики је 1708. године спровео прву реформу руског језика. Цар је лично преуредио 32 слова тако да њихов нацрт буде ближи латинском писму и да се самим тим слова лакше могу користити у Европи. Петар је одбацио мноштво сувишних дијакритичких знакова и инсистирао да се на почетку реченице пише велико слово. Одредио је да се бројне вредности више не пишу словима као раније него арапским цифрама.

Први метални шаблони за нови нацрт руских слова изливени су у Холандији. Поред наручених шаблона за слова и штампарских машина Петар је ангажовао стране штампаре да обуче Русе и пренесу им знање везано за савремене методе штампања. Нови нацрт руских слова коришћен је за штампање књига, новина и реклама.

Будући да су пословне, образовне и војне везе између Русије и Европе у време Петра I биле веома јаке, ово царско грађанско писмо („гражданка“) проширило се у свету и промовисало руски језик.

Нови нацрт ћириличних слова преузели су и остали словенски народи, а међу њима и Срби.

3. Бољшевичка реформа писма 1918. и борба против неписмености

Сеоско становништво Републике Чувашије учи да чита и пише.

Руска ћирилица се развијала током 18. и 19. века, тако да је 1918. године имала 35 слова. Правописна правила су била сложена. Било је много изузетака који су се морали учити напамет. Бољшевици су спровели у дело план реформе који је настао још 1904. године у царској Русији, када су најпознатији лингвисти покушали да поједноставе писмо и тако допринесу лакшем описмењавању народа.

Тај план је једноставно спроведен у дело и тако је настала руска азбука са 33 слова, какву данас познајемо. У циљу што ефикасније реализације нових језичких правила бољшевички официри су конфисковали старе комплете шаблона које су поседовале штампарије. Ћирилица је у новом руху поново кренула у свет са циљем да милиони људи прихвате нову, реформисану државу и њено ново, реформисано писмо.

4. Ширење руског језика у другим земљама социјалистичког блока

Буквар који је саставио Карион Истомин, издат у Москви 1694, Лењинградска државна библиотека „М.Е. Салтиков-Шчедрин“.

Последња већа реформа руског језика извршена је 1956. Тада није промењен изглед ћириличних слова, само су упрошћена поједина правописна правила.

Руски језик се у том виду проширио у свим земљама Источног блока где је његово учење било обавезно. Ситније језичке реформе су спроведене 1964, 1973, и 1988, али генерално гледано, данас Руси користе ћирилицу из 1918.

Од 1990-их руски штампари развијају ћириличне фонтове за дигиталну употребу тако да је ћирилица присутна у 6% укупног садржаја на проверених 10 милиона сајтова. Више процената има само енглески језик (54%).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“