Како је Руска Империја остала без свих својих носача авиона
Заједно са Француском и Великом Британијом Руска Империја је поседовала једну од првих флота носача авиона. Били су то носачи хидроавиона који су се појавили непосредно пре Првог светског рата и широко се примењивали.
Први носачи авиона су били заправо оспособљени за те сврхе војни, путнички и теретни бродови.
Ти бродови ни мало не личе на оно што ми данас зовемо носач авиона. На њима није било писте, али су били хангари за војне авионе. Те летелице су специјалним механизмом спуштали у воду и подизали их након обављене мисије.
Ветеран Руско-јапанског рата војни брод „Алмаз“ се на самом почетку Првог светског рата претворио у носач хидроавиона, али је и задржао ватрену моћ крстарице.
Током Великог рата руска морнарица је имала осам носача авиона у Балтичком и Црном мору. Румунија је као савезница Русије у Антанти позајмила пет својих бродова који су служили као носачи авиона.
Хидроавиони су служили за извиђање територије, снабдевање војске на фронту и бомбардовање непријатељских бродова и лука.
6. фебруара 1916. четрнаест авиона са руских носача бомбардовали су турску луку Зонгулдак. Било је то једно од првих у историји масивних бомбардовања које је остварила морнаричка авијација.
Jедини руски носач авиона у Балтичком мору „Орлица“ је пре 1915. био теретни и путнички брод који је пловио под именом „Императорка Александра“.
Два хангара на броду су могла да приме четири хидроавиона. Брод је имао и магацин за оружје и авионско гориво. „Орлицу“ су штитила два 75 мм бродска топа и два митраљеза.
17. јула 1916. четири М-9 хидроавиона са брода „Орлица“ сукобила су се на небу са четири немачка хидроавоина и оборила два од њих. Овај дан се слави као Дан руске морнаричке авијације.
После револуције 1917. руски носачи авиона су нестали. Румунски бродови су враћени, „Император Александар“ и „Император Николај“ су припали Француској и пловили као путнички и теретни бродови обалама Југоисточне Азије. Потонули су 1942.
Брод „Алмаз“ су продали француској фирми као отпад 1934. „Орлица“ је била веће среће. Под новим именом „Совјет“ пловила је на Далеком истоку као путнички брод. Претворена је у метални отпад тек 1964.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу