Велике историјске победе: Данас је тачно 75 година од почетка велике Битке за Крим (СПЕЦИЈАЛ)

Извор фотографије: интернет портал Бог-рата
На данашњи дан је отпочела велика совјетска нападна операција у циљу ликвидације блокиране немачке 17.Армије и ослобађања полуострва Крим од нацистичке окупације. Детаљан преглед ратне операције можете прочитати у наставку текста

Увод

Кримска операција (или Битка за Крим рус. Крымская наступательная операция)- представља операцију совјетске војске у циљу ослобођења полуострва Крим од јединица нацистичке Немачке у току Великог Отаџбинског рата. Она се изводила у периоду од 8.априла-12.маја 1944.године, и у њој су учествовале јединице 4-ог Украјинског фронта и Самосталне Приморске армије, којима су садејствовали поморски капацитети Црноморске флоте и Азовске војне флотиле.

Како преноси интернет портал Бог-рата, гигантска Нижњедњепровска нападна операција совјетске војске, довела је до тоталне блокаде немачких снага на полуострву Крим, тачније њене 17. армије. Совјетске јединице су у силовитом налету успеле да заузму једину копнену везу (залив Сиваш), која је полуострво Крим повезивала са копненим залеђем. Поред тога, јединицама Самосталне Приморске армије је успело да у оквиру Керч-Елтигенске десантне операције образују чврсте мостобране у рејону градова Керч и Елтиген.

Немачки Вермахт је сматрао, да је у условима копнене блокаде полуострва Крим даља његова одбрана у великој мери несврсисходна. Међутим, Адолф Хитлер је са гнушањем одбијао оваква размишљања од стране команде своје армије, захтевајући да се Крим брани свим расположим снагама, јер би евентуално напуштање полуострва подстакло Румунију и Бугарску да изађу из нацистичког блока.

Ангажоване снаге

Совјетска армија

4-ти Украјински фронт под командом генерала армије Фјодора Толбухина којег су чиниле следеће снаге:

  • 51. армија (командант генерал-потпуковник Јаков Крејзер)
  • 2. гардијска армија (командант генерал-потпуковник Георгиj Захаров)
  • 19.тенковски корпус (командант генерал-потпуковник тенковске војске Иван Васиљев, од 11 априла пуковник Иван Поцелуjев)
  • 8.ваздухопловна армија (командант генерал-полковник авијације Тимофејев Хрјокин)

Самостална Приморска армија под командом генерала армије Андреја Јерjоменка, од 15 априла команду је преузео генерал-потпуковник Кондрат Мељник.

Црноморска флота под командом адмирала Филипа Октјабрског

Азовска војна флотила под командом контра-адмирала Сергеја Горшкова

> Укупн0 470 000 војника и официра, 5982 артиљеријских оруђа, 559 тенкова и самоходних хаубица, 1250 авиона.

361. Севастопољски самостални радио-дивизијон

Немачке снаге

Немачка 17.армија под командом генерала Ервина Јенеке, (од 3.маја пешадијског генерала Карла Алмендингера) састављена од пет немачких и седам румунских дивизија. Укупно је у свом саставу имала 200 хиљада војника и официра са око 3600 артиљеријских оруђа, 215 тенкова и јуришних оруђа и 148 авиона. Штаб 17. армије је био у г. Симферопољ.

  • Северни део полуострва Крим је бранио 49. брдски корпус у чијем саставу су се налазила 50, 111 и 336. пешадијска дивизија, као и 79. бригада састављена од јуришних оруђа. Ту се налазио још и 3. румунски коњички корпус састављен од 9. коњичке, 10 и 19. пешадијске дивизије. Штабови 49. брдског и 3. румунског корпуса су се налазиле у г. Џанкој. У том рејону су се налазиле и резервне снаге састављене од делова 111. пешадијске дивизије (без једног пука), 279. бригаде јуришних оруђа (село Војинка), и један пук румунске 9. коњичке дивизије.
  • Западне обале полуострва Крим на потезу г.Перекоп-г.Севастопољ су бранила два пука 9. румунске коњичке дивизије.

На Керчком полуострву се се налазили:

  • 5. армијски корпус (73.и 98. пешадијска дивизија и 191. бригада јуришних оруђа),
  • 6. коњичка и 3. брдска румунска дивизија.

Јужне обале Крима на потезу г. Феодосија-г. Севастопољ су покривале јединице 1. румунског брдског корпуса са својом 1 и 2. брдском дивизијом, са главним штабом у г. Симферопољ.

Ток операције

Битка за Крим

8.априла 1944.године, у 08ч. отпочела је снажна артиљеријска и ваздухопловна припрема офанзиве на главним нападним правцима 4-ог Украјијског фронта, која је трајала 2,5 часа. Одмах по окончању ватрене припреме на комплетној зони фронта, у наступање су прешли копнени борбени ешелони 4-ог украјинског фронта. Главни удар су изводиле јединице совјетске 51.армије концентрисане у Сивашком заливу. Истовремено, енергична нападна дејства је испољила и 2. гардијска армија, која је пробила фронт непријатеља и ослободила градић Армјанск.

У наредна три дана јединице 4-ог украјинског фронта су на целој ширини свог удара водиле жестоке борбе са непријатељем. Ове јединице су до краја 10. априла успеле у потпуности да пробију организовану одбрану немачке 17.А на Перекопском прелазу и секторима јужно од Сиваша. Ова дејства су обезебедила могућност ширег увођења оклопне и моторизоване борбене технике у циљу максималног убрзавања ове операције.

4-ти Украјински фронт је у свом саставу имао 19. тенковски корпус, 6. гардијску самосталну тенковску бригаду, 57. моторизовани пук, 15.тенковску бригаду, 207. и 85. гардијску противтенквоску артиљеријску бригаду, 467. хаубичку бригаду и читав низ самосталних артиљеријских јединица ранга пука опремљених лаким артиљеријским средствима за ватрену подршку и ПВО оруђима

У циљу што боље координације између пешадијских јединица 51.армије и 19.тенковског корпуса, у штаб 63. пешадијског корпуса/51.А пристигао је командант 19.тенковског корпуса генерал-потпуковник Васиљев. Међутим, по његовом доласку немачко ратно ваздухопловство је извело акцију бомбардовања штаба 63. пешадијског корпуса, приликом чега је генерал Васиљев тешко рањен, а команду над 19.тенковским копрусом је преузео његов дотадашњи заменик пуковник Поцулујев. Овај догађај није пореметио функционисање заповедног ланца унутар 19.тенковског корпуса. Убрзо је овај корпус у садејству са јединицама 51.А извео напад на непријатеља који је бранио сектор око варошице Томашевка, где је после вишечасовне жестоке борбе успео да овлада овим местом и продужи своје наступање даље на југ.

Увођењем брзих оклопих јединица кроз отворену брешу, чеони делови ове групе су већ 11.априла упали у град Џанкој, и до касних поподневних часова успели у потпуности да га ослободе.

Енергичан продор 19.тенковског корпуса у позадину тзв. Керчке одбрамбене групе (5.армијски корпус са три дивизије + две румунске дивизије) претио је губитком града Феодосија. Овакав развој догађаја би створило веома тешку оперативну ситуацију по немачке снаге источно од овог града, које би биле опкољене и сабијене на уском простору г. Керч-г. Феодосија. Ово је убрзало одлуку команде немачке 19.А да крене са извлачењем својих снага од Керча, преко Феодосије, и даље на запад, ка Симферопољу.

Истовремено са јединицама 19.тенковског корпуса, у напад је кренула и Самостална Приморска армија, која је уз подршку бомбардера из 4.ваздухопловне армије и јединица Црноморске флоте, проширила свој мостобран код града Керч и из више праваца упала у сам град. Она је до краја 11.априла успела да овлада целим градом, водећи борбу са бројним немачким заштитницама које су се повлачиле ка Феодосији.

У наредним данима (12-13.април), већ размахане совјетске јединице су у налету ослободиле градове Феодосију, Симферопољ, Јевпаторију и Саки, а до 16.априла успеле да заузму Судак и Алушту. Предњи делови 4-ог Украјиснког фронта су 16. априла подишли граду Севастопољ, у којем је непријатељ концентрисао све расположиве јединице за одсудну одбрану.

Битка за Севастопољ (16.април-9.мај)

Совјетска артиљерија приликом ватрене припреме приликом Битке за Севастопољ

Први покушај напада на град Севастопољ је претрпео неуспех, јер су у њему углавном учествовале истурене јединице које су гониле непријатеља. У наредном периоду совјетска команда је разрадила операцију ослобођења Севастопоља, у коме је планирано ангажовање знатно већих снага, тачније целог 4-ог Украјинског фронта са додатним ојачањима.

У складу са планом Битке за Севастопољ, сви копнени борбени састави су обједињени под јединствену команду, тако да је и Самостална Приморска армија потчињена 4-том Украјинском фронту. Овај оперативно-стратегијски састав је преузео Кондрат Мељник, док је дотадашњи командант ове армије генерал Андреј Јерјоменко прекомандован у 2-ги Балтички фронт, где је постао командант.

У периоду од 16-30. априла совјетска армија је више пута покушавала да ликвидира непријатељску групацију у Севастопољу. Упркос ванредном залагању свих јединица, остварени су минимални резултати. Немачка врховна команда (тачније Адолф Хитлер) сменила је 3.маја генерала Јенекеа (команданта блокиране немачке 17.А), који је сматрао да је свака даља одбрана града бесмислена. Под страховитим притиском јединица 4-ог Украјинског фронта, које су 5.маја прешле у одсудан напад на Севастопољ, долази до потпуног колапса немачке одбране, где је после четвородневних жестоких уличних борби у потпуности ослобођен цео град (9.мај).

Остаци деморалисане немачке 17.А састављене од  немачких и румунских јединица су се под ударима са копна, мора и ваздуха, прикупили на Хераклејском рту где су до 12.маја предали оружје совјетским снагама.

Немачки генерал Курт фон Типелскирх је овако описао ове догађаје: Остаци три немачке дивизије са великим бројем мешовитих немачко-румунских скупина различите јачине су бежали ка Херсону, где смо се надали да ће по нас доћи бродови за евакуацију. Ми су продужили свој отпор у нади да ћемо избећи заробљавање, јер смо неколико пута обавештавани да помоћ само што није стигла. Једноставно, у судару са супериорним совјетским јединицама нисмо могли више да издржимо. Није нам ништа преостало него да иницирамо преговоре о безусловној капитулацији. У руке Совјета је пало 100 хиљада заробљеника са огромном количином наоружања и борбене технике.

Дејства партизанских одреда и покољ у Старом Криму

За време извођења ове операције, активну подршку совјетским јединицама су пружили и кримски партизани. На овом подручју је деловало неколико великих партизанских одреда које су даноноћно нападали главне путне комуникације на полуострву, изводили крупна заседна дејства против одступајућих немачких колона, нападајући на њихове штабове, али и активно учествовали у ослобађању насељених места.

Тако је 11.априла 1944.године један партизански одред искористио пометњу немачког гарнизона у варошици Стари Крим, и на јуриш је заузео. На овај начин је пресечена витално важна путна комуникација који су користиле јединице немачке 98. пешадијске дивизије из састава 5.армијског корпуса, која се из Керча убрзано повлачила ка Севастопољу. Чеони делови ове дивизије, заједно са неколико оклопних чета опремљених тенковима и јуришним оруђима су потом напали на Стари Крим. У огорченим борбама које су трајале готово целу ноћ, Немцима је некако успело да заузму мањи део насеља. Посебно тешке борбе су вођене за улицу Севернаја-Осипенко, која је чак 12 пута прелазила из руке у руку.

Суочавајући се са фанатичним отпором партизанских јединица и дела месног становништва, немачке снаге су почеле немилосрдно да разарају цело насеље. У нападима је учествовала готово целокупна немачка дивизија која је убијала све живо на шта је наилазила, без обзира на пол или животно доба. Резултат ове акције је делимична деблокада ове комуникације, уз тешке цивилне жртве (584 становника од чега су 200 деца), док је већи део Старог Крима спаљен или разорен.

Резултати Кримске нападне операције

Заробљеници немачке 17.А јужно од Севастопоља

Кримска нападна операција се завршила тоталним поразом немачке 17.А, која је неповратно изгубила око 120 хиљада људи (од чега је 61,580 заробљено). Овом броју треба додати тешке губитке приликом покушаја евакуације бродовима, где је практично уништена румунска црноморска флотила која је изгубила 70% својих поморских капацитета. Конкретно, совјетски авиони (ПЕ-2 и ИЛ-4) су потопили два велика немачка транспортна брода „Тотила“ и „Теја“ (сваки са депласманом од по 3,000 тона) који су евакуисали око 8 хиљада немачких и румунских војника, који су том приликом сви изгинули. Оволики губици су једни међу највећим у 21.веку када су у питању жртве морских катастрофа. Дакле, заједно са овим бројкама коначан број неповратних непријатељских губитака током извођења Кримске операције је око 140 хиљада војника и официра.

Што се тиче губитака Црвене армије они су износили 17,754 погинулих и 67,065 рањених војника.

На оперативно-стратегијском плану, ослобођењем полуострва Крим је ликвидирана опасност по јужно крило совјетско-немачког фронта, а такође успостављена контрола над главном поморском војном базом Црноморске флоте у граду Севастопољ. Заузимањем полуострва Крим, Совјетски Савез је успоставио чврсту контролу над Црним морем, што је у великој мери усложило немачку ситуацију у Румунији, Турској и Бугарској.


Извори за превод:

  • Коллектив авторов РФ. статья «Крымская операция 1944» // Военная энциклопедия /
  • Мощанский И. Б. Битва за Крым Крымская стратегическая наступательная операция (8 апреля — 12 мая 1944 года)
  • Великая Отечественная война, 1941—1945 : энциклопедия / под ред. М. М. Козлова

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“