Совјетска нуклеарна подморница К-8 пројекта „Кит“ припадала је Северној флоти од 31. августа 1960. године. У априлу 1970. је дежурала у Средоземном мору и припремала се за учешће у највећим совјетским маневрима „Океан 70“. Требало је да посада буде у улози условно непријатељске подморнице која плови према обалама Совјетског Савеза. Било је планирано да маневри посвећени 100-годишњици рођења Владимира Лењина почну 14. априла.
Међутим, 8. априла увече, када је подморница почела да се подиже према површини са дубине од 160 метара са намером да избаци перископ и успостави радио-везу, избио је пожар у хидроакустичној кабини. То се догодило у водама око Азорских острва. Укључио се аларм за узбуну. Цела команда је одмах стигла у централну командну кабину. Почела је борба за опстанак пловила.
Подморница је испливала након пет минута, али се пожар ширио кроз вентилацију. Прва смена главног погона успела је да угаси нуклеарне реакторе и спречи експлозију, али по цену сопствених живота. Погинули су сви официри: инжењер и капетан 3. класе Валентин Хаславски, инжењер и капетан-лајтнант Александар Чудинов и инжењери натпоручници Георгиј Шостаковски и Генадиј Чугунов.
Многи преживели чланови посаде су се окупили у осмом одсеку. Почела је њихова евакуација кроз горњи отвор, али је концентрација угљен-диоксида премашила све дозвољене норме. Само четворица су успела да се самостално извуку, а још 30 морнара је изгубило живот услед недостатка кисеоника. Ноћу уочи 11. априла до подморнице су допловили совјетски трговачки бродови и евакуисали живе чланове посаде.
Борбена смена на челу са командиром К-8, капетаном 2. класе Всеволодом Бесоновом, наставила је да се бори за опстанак подморнице. Како се касније сазнало, у ту посаду су биране само нежење и морнари из породица са много деце, јер се знало да К-8 у сваком тренутку може потонути. Дувао је јак олујни ветар, таласи су били високи и до седам метара. У једном тренутку је подморница изгубила стабилност и кренула ка дну. Цела борбена смена од 22 морнара изгубила је живот у Бискајском заливу.
Погинула су укупно 52 члана посаде. Подморница К-8 је потонула на дубину од 4.680 метара, 490 километара северозападно од Шпаније. Био је то први губитак совјетске нуклеарне флоте.
Касније су у Североморску преживели чланови посаде реконструисали целу ову ситуацију на сличној подморници. Тако су сагледани узроци хаварије и дејства морнара. Чланови државне комисије за истрагу катастрофе дошли су до закључка да су подморничари исправно поступали. Командир К-8, капетан друге класе Всеволод Борисович Бесонов, посмртно је награђен 26. јуна 1970. године звањем Хероја Совјетског Савеза. Награђени су и сви чланови посаде. Погинули су посмртно добили Орден црвене звезде, а преживели Ушаковљеву медаљу. Име командира В. Б. Бесонова добила је улица у Островном. Његово име носи и средња школа бр. 1 у граду Лгову у Курској области.
У Островном постоји и улица која носи име бродског лекара А. М. Соловја. Он је свој апарат за дисање дао главном подофициру Јурију Иљченку, кога је оперисао пре избијања пожара. У граду је подигнут и монументални споменик посвећен подвигу морнара потонуле подморнице К-8. Садашњи подморничари сваке године евоцирају успомену на погинуле Североморце.