Да ли је Црвена коњица уништавала нацистичке тенкове?

Крајем тридесетих година свету је било јасно да су жустри напади коњице ствар прошлости и да будућност припада оклопној техници и авионима. Зато је и совјетска војна команда знатно смањила број коњичких јединица. Од 1938. до 1941. распуштено је деветнаест коњичких дивизија Црвене армије.

Међутим, током немачке инвазије на СССР показало се да је управо коњица најотпорнија те катастрофалне по државу 1941. године. Коњица није зависила од путева и залиха горива. Покретна и брза неприметно је напредовала кроз шуме и могла да изненади непријатеља, организовала контранападе и штитила совјетске трупе приликом повлачења.

Схватајући колико је заправо коњица ефикасна, Црвена армија је створила десетине нових дивизија. Током битке за Москву 1941-42 сваки четврти бранилац главног града био је коњаник. 

Када је Црвена армија почела своју контраофанзиву поред Москве, коњица је правила диверзије и нападала Немце с леђа, блокирала путеве и комуникацију.

Класични јуриш коњице би у Другом светском рату изгледао као чисто самоубиство. Зато су се коњаници борили као пешадија, користили коње као транспортна средства и држали их на безбедном док трају борбе. 

Али напад коњице је био права ствар приликом повлачења деморалисаних Немаца, а црвеноармејци су тада потезали своје оштре сабље.  

Совјетска коњица је 1943. доживела велику модернизацију. Допуњена је противтенковским, артиљеријским, противваздушним пуковима и извиђачким јединицама. Стекла је већу ватрену моћ и била у стању да дуже задржи заузете положаје, без тенковске или механизоване подршке пешадије.

Совјетски Савез не би могао да поседује тако јаке коњичке дивизије да није било помоћи Монголије, која је дала око пола милиона издржљивих коња.

Чак и у каснијем периоду рата, када су тенкови тотално доминирали на бојном пољу, коњица је и даље имала важну улогу. На Паради победе 1945. било је седам коњичких корпуса Црвене армије, шест са почасним звањем „гардијски“.