Милиони совјетских грађана су имали да захвале Лењину на бањама: управо је он 1919-те потписао указ о медицинским установама од државног значаја. У те сврхе је одлучено да се заслужни пролетери шаљу на Крим и на црноморску обалу. Тако је у раскошном летњем дворцу Романових у Ливадији 1925. отворено одмаралиште за сељаке.
Сељацима су нудили бесплатан боравак у одмаралиштима, плаћали су им чак и пут. Лечење кримским ваздухом и шетњом „царском стазом“ од 7 км кроз борову шуму је трајало шест недеља.
Будили би се у 7 ујутро и бавили гимнастиком на отвореном. После доручка су почињале медицинске процедуре. Гости бања су у слободно време играли билијар, шах или читали књиге.
У Ливадији је био уређен мали царски музеј са личним стварима Романових. Крај сваког експоната је стајала цедуљица са његовом ценом да би се сељаци чудили како су цареви богато живели и да би се радовали новом поретку.
У Ливадијском дворцу и сада постоји музеј посвећен Романовима и Конференцији у Јалти. Стаљин, Черчил и Рузвелт су управо овде седели за истим столом.
Крајем 20-их година на југу Крима су отворене бање за 10 хиљада гостију, а већ средином 30-их за 20 хиљада.
Ливадија је била специјализована за кардиоваскуларне болести (медицинска установа постоји и данас), а у Јевпаторију су, на пример, још у 19. веку долазили због лековитог блата.
Тридесетих година Крим је постао тесан за госте, и одмаралишта су активно отварана у Сочију. Тамо се налазила и једна од Стаљинових летњих резиденција. На фотографији је раскошно одмаралишта „Орџоникидзе“. Зар не личи на царски дворац?
А ово је бања „Ворошилов“ са седам зграда. Гости су се на плажу спуштали успињачом. Архитекта Мирон Мержанов је за овај пројекат освоји Гранпри на изложби у Паризу 1937.
Бање се нису отварале само на мору. Тишина и природа су били главни услови. Ово је менза чељабинске болнице за рањене и демобилисане војнике.
Државни историјски музеј Јужног Урала