Како је бака-шпијун открила Совјетима све британске нуклеарне тајне

Мелита Норвуд

Мелита Норвуд

Reuters
Нико од становника Бекслихита на југоистоку Лондона није могао да поверује да је њихова љубазна комшиница, шармантна стара дама Мелита Норвуд, у ствари била један од најважнијих совјетских шпијуна у Великој Британији.

Захваљујући Мелити Норвуд Стаљин је био боље упознат са конструкцијом британске нуклеарне бомбе од већине чланова владе Велике Британије.  

Током скоро 35 година гђа Норвуд је копирала и слала у Совјетски Савез на стотине тајних докумената о британском нуклеарном програму.

Убеђени комуниста

Настављајући традицију њених родитеља који су по опредељењу били социјалисти, Мелита Сирнис (ћерка емиграната из Летоније је после удаје постала Норвуд) је од детињства била убеђени комуниста. 30-их година тајно се учланила у Британску комунистичку партију.

Истовремено је радила као секретарица у Британској асоцијацији за истраживање обојених метала, која се бавила развојем британске нуклеарне технологије.

Британци нису обраћали пажњу на комунисте у својим редовима, али Совјети су уочили сјајну  прилику. 1937. године Мелиту је врбовала совјетска обавештајна служба и она је почела да ради за „светску револуцију”.

„Нисам то радила да бих зарадила новац, већ како бих спречила пораз новог система који је имао велики значај, јер је обичним људима омогућио храну и друге животне трошкове које су могли да приуште, добро образовање и здравствену заштиту”, присећала се Мелита много година касније. 

У срцу британског нуклеарног програма

Норвуд је имала директан приступ детаљима британског нуклеарног програма под кодним именом „Tube Alloys”. Њен шеф Џ. Л. Бејли био је члан саветодавног одбора компаније, а Мелита је имала његово пуно поверење и приступ његовим сефовима: једном у канцеларији и другом у његовој кући у Лондону.

Норвуд је фотографисала строго поверљива писма, научне извештаје, анализе итд. и слала их Совјетима. Ове информације су им значајно помогле да развију своје нуклеарне технологије.   

Мелита Норвуд, позната као агент Хола, била је веома цењена у Совјетском Савезу, чак више од познатијег агента Кима Филбија. Она је описана као „дисциплинован и одан агент, који чини све што може да помогне совјетској обавештајној служби”.

Пензионисање и разоткривање

Два пута је британска контраобавештајна служба  MI5 (1945. и 1965. године) имала сумње што се тиче правог идентитета Норвудове, али оба пута нису имали довољно доказа. Тако да се она 1972. године мирно пензионисала и напустила посао у Асоцијацији за истраживање обојених метала, а самим тим и совјетску тајну службу.

Разоткривена је тек 20 година касније, када је бивши официр КГБ-а Василиј Митрохин пребегао у Британију и разоткрио велики број информација о совјетским агентима, а међу њима и о Мелити Норвуд. 

Међутим, због својих година „агент Хола” није ухапшена ни саслушавана. Британска влада је одлучила да се ништа не може постићи тиме што би се „бака-шпијун” нашла иза решетака. Тако да је гђа Норвуд наставила мирно да живи у својој кући у Бекслихиту.

До своје смрти 2005. године Мелита Норвуд никад није зажалила због оног што је учинила. За њу је рад за Совјетски Савез био ствар принципа. Чак је одбила да прима тајну доживотну пензију од СССР-а, али је веома радо примила престижни Орден црвене заставе.

„Нисам желела новац. Нисам била за то заинтересована. Желела сам да Русија иде у корак са Западом”, говорила је гђа Норвуд.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“