Како се Аустралија припремала за рат против Руске империје

Public Domain, Pixabay
Власти британских колонија у Аустралији су градиле утврђења и наоружавале народ да би одбраниле континент од руске инвазије. Да ли су ове две велике земље некада давно заиста биле на рубу рата?

Прве руске бродове крај својих обала Аустралијанци су угледали 16. јуна 1807. Тада је „Нева“ упловила у залив Порт Џексон. Руски бродови су наставили да пристају у аустралијске луке да би обновили залихе хране и воде. Адмирал Михаил Лазарев је први човек који је 1814. у Аустралију донео вест да је Наполеон ратова против Русије 1812, али захваљујући претеривању аустралијских новинара континент је био скоро читав век у сталном страху од руске инвазије. 

Михаил Лазарев

Први симптоми параноје

У првој четвртини 19. века Русија је била у блиском контакту са америчким колонијама. Руски трговачки и војни бродови су се редовно заустављали крај аустралијске обале да обнове залихе и одморе посаду. Аустралија је тада још увек била британска колонија. Велика Британија и Руска империја формално нису биле савезнице у рату против Наполеона, али када је руска војска ушла у Париз 1814. Британци су се забринули. Руски војни бродови су били редовни гости аустралијских лука, а власти колоније су преносиле своју забринутост Лондону. 1841. године власти Новог Јужног Велса су почеле да подижу тврђаве.  

Форт Скречли

За време пријатељске посете Сиднеју и Мелбурну једног од главних војних бродова Русије „Богатир“ око 8 хиљада Аустралијанаца се одазвало на позив да се попну на брод и увере се да Руси имају само добре намере. Капетан брода адмирал Андреј Попов је посетио гувернере Новог Јужног Велса и Викторије, а они су такође посетили брод.  

Али домаћа штампа је нагласила да је „Богатир“ пришао Мелбурну неприметно, што мора да изазове забринутост, јер обале нису заштићене. „Лондон Тајмс“ је 1864. писао да колонијама прети руска инвазија, а колеге новинари у Аустралији су преузеле ове лажи и пуниле их новим детаљима.

Форт Квинсклиф

Када се у мају 1870. руска корвета појавила у ушћу реке Дервент, кружиле су приче да је „Бојарин“ само предводник руске војне флоте која ће извршити инвазију на Аустралију. Руски официри су учинили све што је у њиховој моћи да демантују ове бесмислене тврдње и поново позвали на брод све жељне да провере шта има на њему. Позив је прихватило око 2000 људи, писала је локална штампа. Новине су такође писале да су официри били пристојни и да говоре три језика, укључујући енглески и француски.

Зашто је уопште „Бојарин“ допловио до Хобарта? Само зато што је један од чланова посаде био тешко болестан и тражио хитну медицинску помоћ. Он је и преминуо на обали и сахрањен је у Хобарту, а затим, док је аустралијски оркестар свирао руску химну, а руски оркестар на броду британску, „Бојарин“ је отпловио. 

Болесне фантазије 

Аустралија је била заиста неспособна да одбрани своју територију. 1862. руски брод „Светлана“ је уз церемонијалну топовску паљбу упловио у луку Мелбурна. Аустралијанци нису имали барут да одговоре.

Велика Британија је у победи руске коалиције у рату против Турске 1877-1878 видела опасност да Руси наставе експанзију према Индији, па су зато и аустралијске колоније упозорене да појачају своју одбрамбену моћ. До 1879. Аустралија је поринула у море своја прва два војна брода, а када су 1882. три руска брода примећена недалеко од Мелбурна, локалне новине су писале да су Руси дошли да потопе аустралијске трговачке бродове. Руски адмирал Асланбегов је припретио да ће тужити локалне новине.

Велики кнез Александар Михајлович

1888. на прославу 100. годишњице колоније бродом „Ринда“ је допутовао велики кнез Александар Михајлович, члан руске царске династије. Руски кнез је био гост гувернера Новог Јужног Велса лорда Керингтона, али медији су опет изврнули читаву причу. „Ринда“ је провела у водама Аустралије око три месеца, а када је отпловила домаћа штампа је тражили да се страним бродовима забрани да тако дуго бораве у лукама Мелбурна.

Руска корвета „Ридна“ у Сиднеју 1888.

„Послати крстарицу“

Русија је 1890. одлучила да су односи са Аустралијом довољно важни да би тамо имали свог сталног представника, и 1893. године у Мелбурн је послат Алексеј Путјата.

Овај руски дипломата је претходно радио на Балкану и био познат по љубазношћу и лепим манирима. Он је и покушао да стиша антируску хистерију у Аустралији, дајући опширни интервју листу The Age који је причинио највише зла односима двеју земаља.  

Алексеј Путјата

Пошто су  колоније су 1. јануара 1901. формирале федерацију, која је названа Комонвелт Аустралија, Велика Британија је најавила долазак у Мелбурн војводе и војвоткиње од Јорка ( будућег краља Џорџа V и краљице Марије). Руски император Николај Други је осетио да је дужан да пошаље брод у Аустралију. „Пожељно је да то буде крстарица“, написао је Николај министру спољних послова. 9. Маја 1901. руски конзул Николај Пасек је био почасни гост на отварању аустралијског парламента.

Парламент Аустралије

Војвода од Јорка је посетио и разгледао руску крстарицу „Громобој“ па је чак и питао свог рођака Николаја Другог за дозволу да га крстарица прати до Сиднеја, што је она и учинила.

Тако је тек на крају 19. века Аустралија схватила да Руска империја не намерава да осваја тај континент.

Аустралијска штампа о руском броду „Бојарин“ и Николају Пасеку

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“