Од криминалаца до хероја СССР: Како су робијаши Гулага бранили отаџбину у Другом светском рату

За време Другог светског рата робијаши нису седели скрштених руку, већ помагали Црвеној армији. Градили су железничке пруге, аеродроме, секли шуме, радили у угљенокопима... Али било је и оних које су слали на фронт са оружјем у рукама. 

У прво време совјетско војно руководство није ни помишљало да наоружа криминалце, али почетак рата је био катастрофалан по земљу и Стаљин се брзо предомислио. 

Осуђени за лакша кривична дела добијали су шансу да постану борци Црвене армије, што нису могли и политички затвореници, „непријатељи народа“ и окорели криминалци. За време рата такве нису пуштали на слободу чак и кад би им истекла казна затвора.  

За бивше робијаше нису постојале специјалне јединице, попут дезертерског казненог батаљона - „штрафбата“. Бивши криминалци су се борили раме уз раме са добровољцима у обичним војним јединицама. 

Само 1941. године на фронт је отишло преко 420.000 бивших робијаша, а 1942-43 још 157.000. За све време године рата редове Црвене армије попунило је око милион робијаша Гулага. 

Затвореници су са великим ентузијазмом ишли у рат и не само због патриотизма и мржњи према непријатељу, већ и због глади. Услови у Стаљиновим логорима су се знатно погоршали и на фронту је било неупоредиво више хране. 

Да би спрао љагу са свог имена бивши робијаш се борио храбро и пожртвовано. Официр артиљерије Јевгениј Весник, а после рата познати глумац, редитељ и публициста, говорио је овако: „Мало се ко борио као ти окорели криминалци други. Зашто? Зато што сам се понашао према њима као према људима... Они су први вукли оруђе под непријатељског ватром, први подизали осматрачнице. Борили су се као звери! Разговарао сам са њима, награђивао их. И то је давало резултате...“

Многи бивши осуђеници су награђивани а неки су постали и хероји Совјетског Савеза. На пример, бивши затвореник Алексеј Отставнов је у рату постао поручник. За храброст испољену у бици на Дњепру 1943. добија највише одличје - орден хероја Совјетског Савеза. 

Најпознатији херој СССР-а међу бившим робијашима је свакако Александар Матросов, црвеноармејац који је грудима затворио отвор немачког бункера и заштитио саборце од пушкомитраљеза. Александар Матросов је и данас у Русији синоним за хероизам. Међутим, не знају сви да се придружио Црвеној армији после година проведених у васпитно-поправном дому у који је доспео као дете бескућник.

Не можемо рећи ни да су сви робијаши Гулага били спремни да дају живот за отаџбину. Да су имали такву могућност многи политички затвореници би се радо борили на страни Трећег Рајха. Немачка обавештајна служба је то добро знала и рачунала на нереде у затворима. Али мисије свих немачких диверзантских група су биле неуспешне.  

Неки робијаши би се и на фронту показали као криминалци. Такве су или враћали у затвор или убијали на лицу места за посебно тешке злочине. Већина бивших затвореника је ипак добила могућност да после рата почне живот од нуле.