Како су совјетске снаге претрпеле најтежи пораз у рату у Авганистану

Совјетски војници у Авганистану, 1988.

Совјетски војници у Авганистану, 1988.

AP
Током деценијског трајања операције у Авганистану совјетска војска никад није у једном сукобу изгубила толики број војника.

30. априла 1984. године совјетске трупе су се нашле у вероватно најстрашнијој замци током Авганистанског рата. Због фаталне грешке војне команде неколико десетина совјетских војника изгубило је живот.

Замка

На пролеће 1984. године совјетске трупе су организовале масовну операцију лоцирања и ликвидације познатог вође муџахедина Ахмада Шаха Масуда и његових војника у Пањширској долини.

„Пањширски лав” је био вешт тактичар, који је, осим тога, међу локалним становништвом имао добро организовану мрежу шпијуна, што га је чинило опасним непријатељем. Потпуно упознат са кретањем совјетских трупа, умео је да им побегне испред носа, све време припремајући минска поља и организујући заседе.

„Пањширски лав” Ахмад Шах Масуд

27. априла два авганистанска сељака пришла су совјетским војницима и обећала да ће им открити где муџахедини складиште оружје. С обзиром да су извиђачке јединице потврдиле ову информацију, двојица Авганистанаца стекла су поверење и постављени су за водиче у припреми напада.

Међутим, убрзо се испоставило да су они били Масудови агенти који су совјетске трупе увели право у смртоносну замку.

Заседа

Увече 29. априла Први батаљон 682. моторизованог пука почео је акцију кроз Пањширску долину. С обзиром да су путеви били покривени камењем, борбена возила су остављена, а 220 војника је наставило да напредује пешице. 

Колона се кретала дубоко у долину без икакве подршке са вишег упоришта. „Знали смо да Корољов [командант батаљона] није желео да иде даље без подршке, али команда је наредила да се настави даље, обећавајући да ће нас из ваздуха пратити хеликоптерима”, присећа се редов Александар Поплетани.  

У 11:30 преподне совјетске трупе су биле изложене жестокој паљби са оближњег узвишења. Капетан Александар Корољов, који је предводио колону, смртно је рањен у првих неколико минута напада. Неорганизована колона је постала лак плен за Авганистанце.

Битка се наставила до вечери. Неколико десетина војника је утрчало у реку и препливало је, тако стигавши на безбедан терен. Остали су водили очајничку борбу, претрпевши тешке губитке.

„Памтим једну ужасну сцену: пет или шест наших момака се скривало иза природног заклона. Одједном су се нашли под митраљеском паљбом. Онда су Авганистанци пришли и почели да бацају бомбе, од којих је једна пала баш тамо где су се они скривали. Остали су тамо сви заједно, где их је смрт затекла”, сведочи редов Николај Књазев.

Обећани борбени хеликоптери појавили су се тек два сата после почетка битке, али због облачног времена нису могли ни на који начин да утичу на ситуацију. Нити су могли да помогну бомбардери, који су упућени на лице места. Без добре покривености из ваздуха и након што су оставили борбена пешадијска возила иза себе, војници су имали мало шансе да организују успешну одбрану.

Муџахедин у борби за Кандагар, јануар 1989.

Трагедија

Када се у вечерњим часовима на месту битке појавило појачање, све је већ било готово. Први батаљон је изгубио 59 војника, међу којима 12 официра, а 105 их је било рањено. Муџахедини су изгубили 30 људи.

Журачуж Турахужев је возио прво борбено возило пешадије које је стигло у помоћ умирућем батаљону. „Видео сам застрашујући призор: сваки камен на том малом простору био је покривен крвљу. Осећао се снажан смрад од лешева, авганистанска врућина је брзо изазивала распадање... Тражили смо рањенике, који су били у ужасном стању; у већини случајева ноге и руке су им биле откинуте. Наиме, сваки војник је имао резервну муницију и бомбе у задњем џепу, па их је директан погодак у то место разносио на делове...”   

Совјетска команда је била шокирана овом трагедијом. Каснија истрага је показала да је командант 108. дивизије, генерал-мајор Виктор Логвинов, био тај који је наредио да батаљон крене напред, а да претходно нису заузета узвишења. Одмах је скинут са дужности команданта дивизије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“