Зашто Руси толико воле Први мај?

Данас се Први мај у Русији асоцира пре свега са три или четири слободна дана (или чак пет, као ове године), када људи одлазе у викенд-кућу изван града и пеку шашлик на роштиљу, или путују у иностранство (ако могу то себи да приуште). Једном речју, нешто попут заједничког годишњег одмора. Међутим, почетком прошлог века је све то изгледало сасвим другачије. Радници су излазили на првомајске демонстрације и захтевали боље услове рада, често ризикујући живот.

Дан радничког гнева

Getty Images

Први мај је постао међународни Дан рада после трагедије на тргу Хејмаркет у Чикагу (Илиноис, САД). Почеком маја 1886. године су у Чикагу и другим градовима Америке одржане демонстрације на којима је захтевано осмочасовно радно време. Данас се то некако само по себи подразумева, али крајем 19. века многи магнати нису желели да дају радницима толику слободу.

„Ниједан догађај није толико утицао на историју радничког покрета у Илиноису, САД, па чак ни у свету, више од афере Хејмаркет у Чикагу“, писао је Вилијем Аделман. У сукобима радника са полицијом до којих је дошло 4. маја погинула су четири радника и седам полицајаца. После тога је локални суд осудио на вешала петорицу активиста иако њихова кривица уопште није била доказана. Три године касније делегати синдиката из целог света окупили су се на конференцију у Паризу и тада је први мај проглашен за Дан рада у знак сећања на погинуле људе у Чикагу.

Из Чикага у Русију

У Русији је крајем 19. и почетком 20. века раднички покрет био тек у повоју. Радици су се борили против власти на живот и смрт.

Првомајске демонстрације испред Путиловске фабрике 1906.

уметник Борис Кустодијев

Уочи сваког првог маја, посебно после неуспешне револуције 1905. године, власти су се прибојавале масовних штрајкова и туча са полицијом, па су предузимале сурове мере безбедности. Револуционари су, напротив, ширили прокламације позивајући раднике да устану против својих газда и против цара.

Први мај, наравно, није третиран као празник у Руској империји. Власници фабрика су претили радницима отпуштањем уколико тог дана не дођу на посао. Те претње, међутим, нису имале ефекта. Све до почетка Првог светског рата мајске демонстрације и штрајкови су постајали све масовнија појава. Људи су тражили осмочасовно радно време и свргавање аутократије.

Посебно су жестоки били првомајски сукоби 1914. године, пар месеци пре почетка рата. „У 4 сата поподне... завијори се црвена застава и Лубјанским тргом одјекнуше револуционарне песме. Против демонстраната су тада покренуте велике снаге побеснелих жандара. Дошло је до сукоба. Радници почеше да гађају жандаре камењем“, цитира „Росийская газета“ сећања једног савременика.

Совјетске свечаности

Владимир Лењин на Црвеном тргу 1919. Москва, Црвени трг. Председник Совјетског народног комесара Владимир Лењин (десно) разговара са секретаром Московског комитета Руске комунистичке партије (бољшевика) Владимиром Загорским на првомајским демонстрацијама.

TASS

Најпре је 1917. пала монархија, а затим су у Октобарској револуцији на власт дошли бољшевици, после чега је статус првог маја потпуно преокренут – некада забрањени празник сада је почео званично да се прославља, па је чак постао и обавезан. На првим прославама Првог маја народу се обраћао лично Владимир Лењин, али и после тога је у хијерархији совјетских празника испред Првог маја била само годишњица револуције.

У првим годинама је то био дан борбеног расположења и солидарности, када је социјалистичка Москва позивала раднике целог света да устану против капитализма. „Спремајте се за велики бој, другови радници. Првог маја заустављајте фабрике и погоне или се лаћајте оружја...“, позивао је Лењин у чланку „Први мај“. Постепено је, међутим, перспектива светске револуције потиснута у други план, а Први мај је претворен у класичан празник ауторитарне земље, са парадама, свечаним поворкама и славопојкама мудрим лидерима.

Пролећни празник

Додуше, овај празник је увек имао и људску димензију, која нема ништа заједничко са паролама посвећеним победи комунизма. У већем делу Русије тек у првим данима маја почиње право топло пролеће, тако да су се совјетски грађани веома радовали слободним данима на почетку топле сезоне.

Првомајске демонстрације, 1970, Москва, Црвени трг.

TASS

„Ја сам у детињству обожавала Први мај. То је био дан када сам са баком и деком одлазила на демонстрације, у лепој хаљини, са заставицом и балонима у рукама. Сви људи унаоколо су били весели, сунце је сијало, деда је носио фото-апарат...“, сећа се чланица групе „Репортаже из СССР-а“ која је била дете током 1970-их.

СССР не постоји од 1991. године, али Први мај се још увек доживљава као типичан совјетски празник. „Људи нису причали о радничкој солидарности, него о солидарности са родитељима, о томе како је тата некога за Први мај носио на раменима или како га је мама водила за руку у колони одраслих фабричких радника“ – тако је Виктор Лошак описао разговоре учесника традиционалних првомајских демонстрација 2018. године. То је и логично, јер се данас првог маја нико не бије са полицијом, а и сам по себи дан радничке солидарности више није идеолошки обојен. Данас је то обичан пролећни празник, повод да се неколико дана не одлази на посао. Зар има оних којима тако нешто не прија?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!