Колико je моћан био „совјетски НАТО”?

На Западу влада популарно мишљење да је Совјетски Савез увек био сурови агресор. Многи, међутим, заборављају да су западне силе биле те које су прве основале војни и политички савез НАТО 1949. године. Совјетски одговор уследио је тек шест година касније.

Амерички и британски генерали за округлим столом, Велика Британија, 8. март 1949.

Getty Images

Совјетски Савез није реаговао на појаву НАТО-а све до 1955. године, када се Савезна  Република Немачка (СРН или Западна Немачка) прикључила алијанси. Било је то директно кршење Потсдамског споразума према којем је Немачка требало да остане разоружана. Западна Немачка је 9. маја званично постала чланица НАТО-а, а само пет дана касније, 14. маја, социјалистичке земље су потписале Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, познат као Варшавски пакт. Тако је рођен „Совјетски НАТО”. 

Делегације СССР, Албаније, Бугарске, Пољске, Румуније и Кине. 14. мај 1955.

Getty Images

Нову организацију чинили су Совјетски Савез, Немачка Демократска Република (НДР или Источна Немачка), Чехословачка, Бугарска, Румунија, Пољска, Мађарска и Албанија. Међутим, нема сумње о томе која је земља била војно најутицајнија. Свих пет врховних команданата трупа ове организације током читаве њене историје били су совјетски војни званичници, почев од маршала Ивана Коњева, кога је пратила слава из Другог светског рата.

Совјетски и чехословачки војници на заједничким војним вежбама Влтава '66.

Sputnik

Први озбиљан тест Варшавски пакт је доживео само годину дана после оснивања. 1956. година донела је велики антисовјетски устанак у Мађарској, који су подржавале западне тајне службе. 1. новембра нова мађарска влада објавила је иступање ове земље из Варшавског пакта. Совјетско руководство одлучило је да брзо реагује и угаси опасан пожар у срцу Европе.

Будимпешта, 14. новембар 1956.

Getty Images

Никита Хрушчов се хитно састао са савезницима из Источне Европе и саопштио им своју одлуку да интервенише. Током следећих недељу дана совјетске и мађарске трупе су, уз подршку безбедносних снага двеју земаља, угушиле сав отпор у Будимпешти и Мађарску вратиле у социјалистички савез.

Совјетски тенкови у Будимпешти, 1956.

Getty Images

1961. године Варшавски пакт је претрпео први ударац када се малена Албанија успротивила моћном Совјетском Савезу. Веома незадовољан дестаљинизацијом у СССР-у и отопљавањем односа између Совјетског Савеза и Југославије, албански вођа Енвер Хоџа је своју приврженост изразио Кини, чији су односи са СССР-ом постајали све хладнији. Разлаз између Совјетског Савеза и Албаније завршио се тиме што су албанске трупе дефакто престале да учествују у активностима организације почев од 1961. године. Седам година касније Албанија је и званично напустила источни блок.

Војне вежбе земаља учесница Варшавског пакта, 1969.

Владимир Мусаељан/TASS

Најозбиљнији изазов са којим се суочио Варшавски пакт било је такозвано Прашко пролеће 1968. године, период либерализације и кардиналних реформи у Чехословачкој, што је у Совјетском Савезу изазвало велику забринутост. За разлику од ситуације из 1956. године у Мађарској, овога пута Совјетски Савез је одлучио да не дејствује самостално, већ да у интервенцију укључи све чланице организације.

Чешки студенти и совјетски војници. Праг 1968.

Getty Images

21. августа 1968. године чланице Варшавског пакта почињу Операцију Дунав. Њихове трупе улазе у Чехословачку и за неколико недеља гуше Прашко пролеће. Највећи део војске стигао је из СССР-а (170 000) и Пољске (40 000), док је НДР послао 15 000 војника, Мађарска 12 500, а Бугарска само нешто више од 2000 војника. Николае Чаушеску је отворено осудио интервенцију и румунске трупе нису учествовале у овој операцији.

Совјетски тенк се пробија кроз барикаде на улицама Прага, август 1968.

Getty Images

Чланице Варшавског пакта су редовно одржавале војне вежбе, а највеће су биле Запад '81 са преко 100.000 војника и Штит '82 у оквиру којих су симулирани услови нуклеарног рата. 

Вежбе „Запад '81“.

Николај Малишев/TASS

Више од 80 одсто оружја армија Варшавског пакта је било совјетско оружје: од тенкова до борбених авион и средстава радиоелектронске борбе. Чехословачка је производила и наоружавала своје савезнике оклопним возилима. 

Маневри „Браћа по оружју '80“, Источна Немачка

Getty Images

Такозвнана „Северна група“ Варшавског пакта (Источна Немачка, Пољска, Чехословачка) у непосредној близини потенцијалног непријатеља била је боље опремљена од „Јужне групе“ (Румуније, Мађарске, Бугарске). 

Војне вежбе „Штит '82“ у Бугарској

Дорофеј Гетманенко/Sputnik

Снага тенковских јединица Варшавског пакта је била колосална: 53.000 совјетских и 12.000 - 15.000 тенкова у Источној Европи. Главне тенкове Т-54 и Т-55 наследили су Т-64 и Т-72. Непосредно пре распуштања Варшавског пакта, чланице су се наоружале најновијим тенковима Т-80. 

Војни званичници Варшавског пакта на вежбама „Запад '81“

Борис Прихотко/Sputnik

1977. године основан је Заједнички систем прикупљања података о противнику (СОУД), са првостепеним задатком спречавања „стране претње током Олимпијаде у Москви 1980“. 

„Штит '84“

Дорофеј Гетманенко/Sputnik

Варшавски пакт је званично распуштен 1. јула 1991. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!