Три „немогуће мисије“ совјетских партизана у Другом светском рату

Историја
БОРИС ЈЕГОРОВ
Поред ситнијих диверзија и мањих заседа совјетски партизани су у Другом светском рату организовали и веома крупне акције – паралисали су читав немачки транспортни систем и ликвидирали једног од највиших функционера нацистичке Немачке.

1. Убиство Вилхелма Кубеа

Убиство Вилхелма Кубеа које су извршили совјетски партизани може се упоредити са убиством добро чуваног диктатора једне мање земље. Кубе је био генерални комесар за Белорусију и имао је неограничену власт на огромној територији Источне Европе са становништвом од скоро 8 милиона људи.

За време његовог управљања у Белорусији је основано преко 200 јеврејских гета и 260 концентрационих логора смрти, у којима је отпочело масовно убијање Јевреја и комуниста. С обзиром на све то, није чудо што је локалним партизанским одредима и совјетским обавештајцима Кубе био мета број један.

Сви партизански покушаји убиства Кубеа били су неуспешни све док се партизанима није добровољно придружила Јелена Мазаник, која је радила као собарица у комесаровој вили. Њој је пошло за руком да 21. септембра 1943. унесе бомбу са сатним механизмом поред обезбеђења које је имало пуно поверење у Јелену, и да је гурне под Кубеов кревет.

После тога је одмах напустила вилу, а бомба је експлодирала ноћу 22. септембра. У експлозији је погинуо један од најважнијих функционера нацистичке Немачке. Јелена се вратила партизанима који су је послали у Москву где ју је чекало звање Хероја Совјетског Савеза.

2. „Рат за пруге“

Док су совјетске трупе преузимале иницијативу на Курском фронту партизани нису седели скрштених руку. Наиме, 3. августа 1943. почела је операција „Пружни рат“ чији је циљ био уништавање непријатељске железничке инфраструктуре.

У акцији је учествовало преко 100.000 партизана. Месец и по дана су на окупираним територијама совјетске Украјине и Белорусије, на подручјима око Смоленска, Орела и Лењинграда, дизани су у ваздух возови, мостови, железничке пруге и железничке станице.

Онеспособљено је 215.000 железничких линија и уништено на десетине мостова. Преко 1.000 возова је слетело с пруге, а многобројни немачки гарнизони близу железничких станица и пруга били су нападнути и уништени. Услед свега тога немачки транспорт и саобраћај на Источном фронту је редукован за 40%. Непријатељ се повлачио пред совјетском офанзивом уз велику несташицу неопходне технике и резерви.

Партизани су 19. септембра 1943. године кренули у другу фазу операције под конспиративним називом „Концерт“. Овога пута су им се придружили и другови са окупираних територија Крима и совјетских балтичких република.

3. Битка у Јановским шумама

У пролеће 1944. године велики партизански одреди су се концентрисали у Јановским шумама на југоистоку Пољске. Ту су раме уз раме живели и ратовали против Немаца пољски партизани комунистичке оријентације из Армије Лудова, совјетски партизански одреди и поједини одреди пољског покрета отпора Армије Крајове.

Када су совјетске трупе почеле да се приближавају пољској граници немачка команда је одлучила да отклони фактор ризика у Јановским шумама те је 8. јуна контингент од 30.000 немачких војника уз подршку артиљерије, тенкова и авијације окружио 3.000 партизана у шумама и тако је почела операција Штурмвинд 1, чији је циљ био уништење јановских партизана.

И поред знатне бројне надмоћи непријатеља совјетски и пољски партизани су пружили жесток отпор. Посебно је био жесток окршај 14. јуна у Поритову. Партизани су цео дан одбијали немачке нападе и непрекидно узвраћали контранападима. У једном таквом контранападу запленили су неколико артиљеријских оруђа помоћу којих су затим пробили обруч.

Ноћу су се извукли из обруча, а Немци нису смели да их прате. Партизани су изгубили 200 бораца, док су губици Немаца били далеко већи: 600 немачких војника је погинуло, а 1.400 је рањено.