Пре и после: Московске улице у Другом светском рату и данас

Антон Усанов/Мосгортур, ММАМ
Када је 1941. године почео рат између Совјетског Савеза и нацистичке Немачке, Московљани су камуфлирали Бољшој театар како би га заштитили од ваздушних напада и поставили барикаде у близини стамбених комплекса. Ови ратни призори представљају оштар контраст у односу на данашњи изглед истих локација.

Транспорт дрва и угља, Улица Горког (данас Тверска улица), 1941. године

Одмах после првих нацистичких напада већина московских аутобуса и камиона је преусмерена за потребе Црвене армије, као и већи део горива и гаса. Тако су тролејбуси постали главно саобраћајно средство. Граду су за грејање били потребни угаљ и дрва, па су неки тролејбуси претворени у теретна возила, као овај на фотографији. Све до данас Москва има једну од највећих мрежа тролејбуса на свету.

Камуфлажа Бољшог театра, јесен 1941. године

На лето 1941. године центар Москве је у потпуности камуфлиран: све фабрике, мостови, телеграфске станице, Кремљ и Бољшој театар скривени су од могућих ваздушних напада. Притом су коришћене различите методе: од контрастног бојења површина до прављења архитектонских макета. Па ипак, Бољшој театар је тешко оштећен, када је 28. октобра 1941. године бомба тешка 500 килограма ударила у њега и разнела хол. Реконструкција омиљеног позоришта у земљи трајала је две године и тек 1943. године отворена је нова оперска сезона извођењем „Ивана Сусањина”.

Противваздушне снаге на Берсењевском кеју, јесен 1941. године

Стамбени комплекс на Берсењевском кеју изграђен је од 1927. до 1931. године за совјетску елиту и зато је популарно назван „Владина зграда”, а  касније „Зграда на кеју”. Ту је становало две стотине совјетских званичника и њихових заменика, 15 маршала и пет адмирала. На јесен 1941. године зграда је исељена и противваздушне снаге су смештене на њеном крову. Скоро сви станари овог комплекса отишли су на ратиште, а трећина њих се никада није вратила.

Балон на Фрунзенском кеју, 1941-1942.

Прве „барикаде” од балона у Москви употребљене су на три места: у Александријској башти одмах поред зидина Кремља, на месту где се данас налази нови Храм Христа Спаситеља и у парку Зарјадје. Укупно је у совјетској престоници искоришћено преко 300 војних балона како би се Кремљ заштитио од ваздушних напада. Балони су један по један подигнути на висину од 4 километра, па су авиони Луфтвафе налетали на њихове затегнуте металне сајле. 

Барикаде на тргу Дорогомиловска стража, 1941.

Почетком 19. века овај крај се налазио далеко од центра града, а данас је његов део. Уочи избијања рата овде су подигнути стамбени комплекси и планирано је да се ту ископа нови водени канал, што никад није остварено.

Можајски пут, октобар-децембар 1941.

Овај стратешки значајан пут повезивао је Москву са Можајском одбрамбеном линијом, једним од четири утврђена рејона око града. На овој фотографији можете видети како војна возила пролазе поред места где се данас налази Музеј Бородинске битке.

Барикаде у Великој Калушкој улици (данас Лењинов проспект), зима 1941. 

Након што је Можајска одбрамбена линија пробијена, Москва се званично нашла под опсадом. 10 километара барикада начињених од 24 000 противтенковских препрека и 46 километара жичане ограде постављено је око града. Прозори су прелепљени како се стакло не би распрскавало приликом бомбардовања. Москва је укупно поднела 72 ваздушна напада током рата, највећи број у јесен 1941. године.

Немачки заробљеници на Белоруској железничкој станици, лето 1944.

17. јула 1944. године 57 600 војника и официра Вермахта марширало је улицама Москве. Ова „парада поражених” трајала је неколико сати. За њима су ишли камиони за прање улица који су симболично „прали” земљу од нацистичких окупатора.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“