Одмах после првих нацистичких напада већина московских аутобуса и камиона је преусмерена за потребе Црвене армије, као и већи део горива и гаса. Тако су тролејбуси постали главно саобраћајно средство. Граду су за грејање били потребни угаљ и дрва, па су неки тролејбуси претворени у теретна возила, као овај на фотографији. Све до данас Москва има једну од највећих мрежа тролејбуса на свету.
На лето 1941. године центар Москве је у потпуности камуфлиран: све фабрике, мостови, телеграфске станице, Кремљ и Бољшој театар скривени су од могућих ваздушних напада. Притом су коришћене различите методе: од контрастног бојења површина до прављења архитектонских макета. Па ипак, Бољшој театар је тешко оштећен, када је 28. октобра 1941. године бомба тешка 500 килограма ударила у њега и разнела хол. Реконструкција омиљеног позоришта у земљи трајала је две године и тек 1943. године отворена је нова оперска сезона извођењем „Ивана Сусањина”.
Стамбени комплекс на Берсењевском кеју изграђен је од 1927. до 1931. године за совјетску елиту и зато је популарно назван „Владина зграда”, а касније „Зграда на кеју”. Ту је становало две стотине совјетских званичника и њихових заменика, 15 маршала и пет адмирала. На јесен 1941. године зграда је исељена и противваздушне снаге су смештене на њеном крову. Скоро сви станари овог комплекса отишли су на ратиште, а трећина њих се никада није вратила.
Прве „барикаде” од балона у Москви употребљене су на три места: у Александријској башти одмах поред зидина Кремља, на месту где се данас налази нови Храм Христа Спаситеља и у парку Зарјадје. Укупно је у совјетској престоници искоришћено преко 300 војних балона како би се Кремљ заштитио од ваздушних напада. Балони су један по један подигнути на висину од 4 километра, па су авиони Луфтвафе налетали на њихове затегнуте металне сајле.
Почетком 19. века овај крај се налазио далеко од центра града, а данас је његов део. Уочи избијања рата овде су подигнути стамбени комплекси и планирано је да се ту ископа нови водени канал, што никад није остварено.
Овај стратешки значајан пут повезивао је Москву са Можајском одбрамбеном линијом, једним од четири утврђена рејона око града. На овој фотографији можете видети како војна возила пролазе поред места где се данас налази Музеј Бородинске битке.
Након што је Можајска одбрамбена линија пробијена, Москва се званично нашла под опсадом. 10 километара барикада начињених од 24 000 противтенковских препрека и 46 километара жичане ограде постављено је око града. Прозори су прелепљени како се стакло не би распрскавало приликом бомбардовања. Москва је укупно поднела 72 ваздушна напада током рата, највећи број у јесен 1941. године.
17. јула 1944. године 57 600 војника и официра Вермахта марширало је улицама Москве. Ова „парада поражених” трајала је неколико сати. За њима су ишли камиони за прање улица који су симболично „прали” земљу од нацистичких окупатора.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
