У Москви на подручју Музеја „Андреј Рубљов“ пронађен ковани новац из времена чувеног иконописца

Музеј староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“.

Музеј староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“.

mos.ru

Током радова на уређењу подручја бившег Спасо-Андрониковог манастира, на левој обали Јаузе (притока Москва-реке), у руској престоници је пронађен ковани новац из периода 15. и 16. века. Археолози су три ситне бакарне кованице и један сребрни новчић пронашли на простору Музеја староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“.

По речима руководиоца Департмана за културно наслеђе града Москве Алексеја Јемељанова, сребрни новчић искован је почетком прве четвртине петнаестог века у време владавине Василија Другог Мрачног. Како је нагласио. сребрењак се у оптицају појавио у време чувеног руског иконописца Андреја Рубљова који је примио монашки постриг у Спасо-Андрониковом манастиру 1405. године. Фреске чији су фрагменти сачувани у Спаској саборној цркви до наших дана, Андреј Рубљов је осликао 1428. године. Умро је и сахрањен исте године на простору манастира, али се и дан-данас не зна тачно место на коме почивају сени овог великана.

Јемељанов је истакао да је сребрни новчић био новчана јединица прилично велике вредности, јер је за једну кованицу могла да се набави храна довољна за неколико дана. Три бакарна новчића такође су искована у Москви. Најстарији потиче из 1530. године и владавине Василија Трећег, док су друга два искована за време Ивана Грозног.

У петнаестом и шеснаестом веку сребро је било на великој цени, а бакарни новац користио се приликом ситније трговине и имао далеко мању вредност. Зато се такви новчићи често проналазе приликом археолошких ископавања у Москви, рекао је Јемељанов.

Мушки Спасо-Андроников манастир основао је 1350-тих година московски митрополит Алексиј. Име је добио по првом игуману Андронику, иначе, ученику Сергеја Радоњешког. Спаска саборна црква од белог камена саграђена је у обитељи 1420. године. Данас је то најстарија сачувана црква у Москви.

За време харања куге из 1775 године у Спасо-Андрониковом манастиру сахрањивано је племство и чиновници. Из тог доба вуче корене историја манастирског гробља као некрополе московске аристократије. Ту су поковани представници познатих породица као што су Барјатински, Трубецки, Толстоји, Аладини, Шчербатови, Голицини, Головини, Јусупови, Салтикови, Наришкини и Римски-Корсакови.

Манастир је затворен и делимично срушен 1918 године. У периоду од 1922. до 1928. године овде се налазила колонија за бескућнике, а касније просторије Народног комесаријата за одбрану. У бившој обитељи 1947. године основан је Централни Музеј староруске културе и уметности „Андреј Рубљов“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“