У фабрици вагона
Аутор непознат/Russia in photoДодуше, жене су у Русији радиле и пре Октобарске револуције. Углавном су то били тешки земљораднички послови. Било је много случајева када су се жене порађале на пољима, не напуштајући косидбу или жетву.
Касније се појавио и најамни рад. Људи ниског порекла нису пропуштали ниједну прилику да зараде. Да ли се сећате слике Иље Рјепина „Бурлаци на Волги”? Ово је њена варијанта у женском издању. Узгред, река Сура је притока Волге.
Совјетска генерација људи васпитавана је да воли и жели да ради. Деца су могла да раде од 16. године. Студенти и ђаци су одлазили у грађевинске бригаде, да помажу у жетви и обављају други друштвено користан рад, који су најчешће вршили бесплатно. На фотографији су младе раднице у једном руднику совјетског Донбаса.
Учешће у изградњи метроа било је привилегија и сан сваког совјетског грађанина. Људи су сматрали да ће једног дана својој деци и унуцима с поносом моћи да причају о томе.
Жене су се школовале у средњим стручним школама и стицале техничке вештине и знања. Совјетска кинематографије је, осим тога, интензивно радила на томе да романтизује ликове радне омладине.
Индустријализација, петогодишњи планови, такмичења у рекордним постигнућима - у Стаљиново време индустрија се убрзано развијала. До 1940. године број жена у индустријској производњи био је 41%, док је 1929. износио само 28%.
Машиноградња је захтевала специјално образовање и међу радничким професијама је уживала привилеговану позицију. „Уралмаш” је и данас једна од највећих фабрика у Русији, у њој се производи компликована опрема за најразличитије гране индустрије од металургије и рударства до енергетике.
Ово је највероватније инсцениран снимак. Тешко је замислити раднице са овако белим марамама и у светлим хаљинама. Познати фотографи и писци често су позивани или слати на најпознатија градилишта, како би могли да величају изградњу новог света у СССР-у. Најпознатији пример је како су многи фотографи и уметници величали изградњу Беломорског канала у којој су учествовали затвореници ГУЛАГ-а. А на овој фотографији можете видети један други канал: Дњепарско-бушки (данас у Белорусији).
Када је почео Други светски рат, број жена у фабрикама порастао је за 50%. Оне су заузимале места мушкараца који су отишли на фронт.
У СССР-у није постојао појам „мушке” професије, и према радницама се није односило као према „слабијем” полу. Као што смо већ видели, жене су биле ангажоване у најсложенијим сферама високо технолошке производње које су захтевале велико улагање напора.
Мушке колеге су се према женама односиле са поштовањем. Сви су се једни другима обраћали родно неутралном речју „товарищ”. И никоме не би пало на памет да каже: „Данас јој је просто лош дан” или да спомене друге физиолошке моменте. Феминизам какав се само пожелети може!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу