Како се у Москви појавио Црвени трг, и зашто је ипак црвен а не красан?

Pixabay; Archive Photo
Некада давно звали су га торг, односно пијаца, и још пожар или згариште. Тамо су једном живели лавови, тигрови и слонови, а касније је тргом пролазио и трамвај. Многи су и данас у заблуди да је трг црвен зато што је красан. А истина је да је црвен баш зато што је црвен, и да то нема никакве везе са бољшевицима.

Како се појавио Црвени трг?

Московска тврђава која је касније добила име Кремљ, појавила се не Боровицком брду. Источно од њених зидина, тамо где је данас трг, била је ливада. Али како су тврђава и град постајали богатији, поред зидина се појавило и насеље, посад на руском. 

Становници посада су живели тако близу поред тврђаве да би могли да се сакрију у случају напада. А поред самог Кремља и реке Москва (због бржег транспорта робе) на месту будућег Црвеног трга појавила се пијаца звана у народу торг.

Пијаца је постојала бар од 1434. године. Историчари ни дан данас нису сигурни да ли је у неком тренутку наређено да се она појави управо на том месту или се све догодило спонтано. 

„Црвени трг у време Ивана Грозног“, Аполинариј Васњецов

Трг је био познат и као пожар, и у данашњем значењу те речи, као и са значењем згариште, и не зато што је пијаца често горела. Пре 16. века биле су то најобичније тезге и шатори, дакле није било великих дрвених грађевина које су могле да горе. Али у та времена речју пожар су описивали и гужву, метеж, галаму каквих је сигурно било на прометној пијаци.  

До почетка 16. века трг је постао место где су људи долазили да сазнају све последње вести из града и шире. 

Алевизов ров код Никољске куле

1508. године појавио се Алевизов ров, ископан према цртежима италијанског архитекте Алојзија Новог (Ламберти да Монтињана) који је на позив Ивана Трећег дошао да улепшава Москву. Ров је био широк до 30 метара, дубок до 13 метара те је опасао зидине Кремља водама река Неглинаја и Москва. Ров је касније затрпан, али један његов део поред Воскресенске капије претворен је у зоолошки врт. Овде је цар држао тигрове, лавове и слонове које су му поклањали владари са истока. 

„Црвени трг у другој половини 17. века“, Аполинариј Васњецов

На Црвеном тргу је 1561. године подигнут храм Василија Блаженог као знак победе над Казански канатом.

Када је и како трг поцрвенео? 

Грановита палата са „црвеним“ тремом

Име Црвени трг појавило се средином 17. века у документима за време владавине цара Алексеја I, оца Петра Великог. 1658 цар је наредио да се неким улицама и трговима Москве дају имена. Али 1659. трг поред Кремља су и даље звали пожар. Име Црвени трг се чешће спомиње тек од 1661. године.

Верује се да је име наследио од главног трема, који су звали „красный“, али не зато што је био црвен или красан, већ зато што је био најважнији, царски. Црвена је традиционално била боја царске власти, црвени су били зидови у његовим одајама. Цар се на трему појављивао на главним светковинама, са тог трема су читани његови укази, па је и трем постао црвен.  И капија испод трема је такође била красна, а придев је лако могао да пређе и на трг. 

Воскресенска капија пре револуције 1917.

У међувремену пијацу су напунили дрвени дућани, па су и пожари постали честа појава. Да би се све то избегло изграђен је Гостини односно трговачки двор, а од краја 17. века на тргу нема ни једне дрвене грађевине. Црвени трг је такође добио леп улаз са севера - Воскресенску капију, а 1698. Петар Велики је коначно забранио да се на овом месту било шта продаје.  

Црвени трг постаје четвртаст

Трамвај на Црвеном тргу

Трг је и даље био центар политичког живота Москве. На Лобном месту, поред храма Василија Блаженог, читани су царски укази. На овом месту су извршаване и смртне казне. И на њему се ништа посебно није мењало све до почетка 19. века када је затрпан Алевизов ров и постављена калдрма.

Старе грађевине поред Воскресенске капије су срушене 1875. године да би на том месту подигли Државни историјски музеј (грађен до 1883.). Тако је и трг коначно добио четвртасти облик.

Државни историјски музеј у позадини

До почетка 20. века на тргу су се појавиле електричне сијалице, тржни центар ГУМ и трамвајска линија, а када су бољшевици преузели власт срушили су Воскресенску капију да би на војним парадама могли да учествују тенкови, подигли су Лењинов маузолеј и почели да сахрањују важне револуционаре и државнике унутар зидина Кремља, на том истом месту где су некада били ровови са дивљим животињама. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“