Последњи совјетски држављанин: Космонаут којег су 1991. заборавили у свемиру

Александар Моклецов/Sputnik
У време распадања Совјетског Савеза Сергеј Крикаљов је био у свемиру. То и јесте разлог зашто је у орбити провео два пута више од предвиђеног времена. Нова држава једноставно није била у стању да га врати на Земљу.

Док су на Црвеном тргу стајали тенкови а на мостовима подизали барикаде, актуелни председник Михаил Горбачов је био на одмору, а Сергеј Крикаљов у свемиру, 350 км далеко од Земље. Његов привремени дом била је станица „Мир“.

Дали су му надимак „последњи држављанин СССР-а“. 1991. године супердржава се распадала на 15 делова, а Крикаљову је речено да не може да се врати кући, јер држава која је обећала да ће га вратити више не постоји.

Како се то догодило? 

Четири месеца раније 33-годишњи космонаут инжењер Крикаљов се као члан совјетске посаде упутио на орбиталну станицу „Мир“, полетевши са совјетског космодрома Бајконур у Казахстану. Рачунало се да ће његова мисија трајати укупно пет месеци. Његов организам је био трениран и спреман управо за такав период.  

Али догодио се пуч. „За нас космонауте то је било скроз неочекивано“, присећао се касније Крикаљов. „Нисмо схватали шта се дешава. У разговорима смо покушавали да предвидимо како ће то утицати на наше освајање свемира.“   

А утицало је веома јако. „Нема новца за твој повратак“, речено је Крикаљову. Кроз месец дана је добио исти одговор: Земља тражи од њега да се мало задржи у свемиру. Кроз месец дана исто. „Они знају да то за мене, за моје здравље није лако. Али држава је сада у још тежој ситуацији, и државни приоритет је уштедети новац“, говорио је Крикаљов у интервјуу за Discover Magazine.

Дуго чекање

Истина је, међутим, да је Крикаљов могао да се врати кући без било чије помоћи, јер имао је на располагању капсулу „Радуга“ за лет у једном правцу. Али његов одлазак са станице „Мир“ значио би да се њен рад зауставља, јер другог инжењера на станици није било.  

„Размишљао сам да ли ћу имати довољно снаге да издржим. Нисам веровао да ћу моћи“, признаје он. Ризик је био велик: атрофија мишића, радијација, онколошка оболења... а мисија се настављала и настављала. 

Сергеј Крикаљов и Валериј Пољаков

Сергеј Крикаљов је са 311 дана или 10 месеци проведених у свемиру поставио светски рекорд. За то време су планиране четири експедиције а остварене две и ни у једној од њих није било места за новог инжењера.

У потрази за новцем Русија је продавала места у ракети „Сојуз“, на пример Аустрији за 7 милиона долара или Јапану за 12 милиона, који је у свемир послао новинара. Размишљало се и о продаји „Мира“ док још функционише. Другим речима, други чланови посаде су се враћали на Земљу, и само Сергеј као једини инжењер није могао да се врати. Свемирски заточеник је молио да му бар пошаљу мед да му поправи расположење. Ни меда није било. Послали су му лимун и рен.

Повратак

Крикаљов се вратио на Земљу 25. марта 1992. пошто је Немачка платила 24 милиона долара за свог астронаута инжењера који је заменио Руса на станици.

Из капсуле „Сојуза“ извукли су човека на чијој су униформи била четири слова „СССР“ и црвена совјетска застава, „белог као брашно и знојавог као влажно тесто“, писали су западни медији. О „свемирској жртви“ Крикаљову сазнао је цео свет. Четворица су му помогла да стане на ноге. Један га је огрнуо капутом, други му је пружио тањир супе.

Док је Крикаљов био у свемиру околина града Аркалих где се приземљио престала је да буде совјетска земља и постала део независне републике Казахстан. Град у коме је он живео се више није звао Лењинград већ Санкт Петербург. Док је направио 5000 кругова око Земље његова држава је постала мања за 5 милиона квадратних километара, а једина постојећа и владајућа од 20-их година Комунистичка партија постала је само једна од многих. Његова плата од 600 рубаља која је пре лета у свемир важила за једну од бољих у држави, сада није била ни пола месечне зараде обичног возача аутобуса.

„Промене и нису тако радикалне“, рећи ће Крикаљов неколико дана после приземљења. „Живео сам на територији Русије док је она била у саставу СССР-а. Вратио сам се у Русију у саставу Заједнице независних држава“.

Крикаљов ће затим добити орден Хероја Русије, а кроз две године ће поново полетети у свемир као први руски космонаут у америчком шатлу. А још пар година касније постаће и први руски космонат који ће ући у нову Међународну свемирску станицу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“