Како су бивши затвореници концентрационих логора освајали прва злата за СССР на Олимпијади 1952.

Олимпијске игре у Хелсинкију су биле прве за совјетске спортисте, а њихове победе нешто више од спортског тријумфа!

Совјетски ратни заробљеници у ослобођеном логору Захсенхаузен.

Совјетски спортисти су на Олимпијади 1952. постигли запањујуће резултате, и нико није ни могао да помисли да су пре само неколико година ови људи изашли из нацистичких концентрационих логора као ходајући лешеви.

Када су Црвена армија и савезници почели да ослобађају немачке концентрационе логоре, били су шокирани оним што су видели: затвореници су једва стајали на атрофираним ногама, исцрпљени глађу, жеђу и болестима. Били су буквално на граници смрти.

Међутим неки од ових затвореника нису само успели да се врате нормалном животу, већ и да ураде нешто немогуће. Само неколико година после свега што су претрпели у концентрационим логорима, ушли су у спортске арене и победили најбоље атлетичаре света на Олимпијади 1952.   

Од Бухенвалда до прве олимпијске златне медаље за СССР

Иван Удодов на XV Олимпијским играма у Хелсинкију.

Иван Удодов је доспео у концентрациони логор Бухенвалд 1941. са само 17 година. Провео је у њему четири дуге године и био је тежак 29 килограма када је изашао на слободу.  

Спортом је заправо и почео да се бави пошто су му саветовали лекари, али ускоро се потпуно посветио дизању тегова. 

Веровали или не, Иван Удодов је већ 1948. био други на такмичењу у СССР-у у најлакшој категорији (до 56 кг), а 1951. је постао шампион државе. 

Олимпијске игре у Хелсинкију су биле и прве игре за Совјетски Савез, и управо је Удодов освојио прво злато за репрезентацију, победивши фаворита из Ирана, вишеструког светског првака Махмуда Намџуа. 

„Били смо репрезентација спортиста ветерана“, говорио је совјетски дизач тегова Аркадиј Воробјов. „Послератна омладина још није била довољно јака, још није дошло њено време. На ту Олимпијаду су отишли људи који су знали шта је глад, који су се смрзавали, који су носили ране са фронта и који су на својој кожи осетили страхоте концентрационих логора. Али без обзира на то, били смо пуни оптимизма. То није била 1946. година, па ни 1950. Постајали смо снажнији. Били смо у стању да се боримо за олимпијско злато, веровали смо да наша спортска снага није ништа мања од војничке. И први међу нама то злато освојио је Иван Удодов. Његова победа је била више од спортског тријумфа...“ 

Најуспешнији спортиста на Олимпијади 1952. 

Виктор Чукарин на ОИ 1952.

Виктор Чукарин се за разлику од Удодова бавио спортом и пре рата. Са 19 година је постао шампион у гимнастици Украјинске ССР. Али рат је радикално променио живот стотина милиона људи, па и његов. 

Чукарин је отишао на фронт као добровољац, рањен је и заробљен. Прошао је кроз, ни мање ни више, 17 логора за ратне заробљенике. 1945. је био на броду са живим људима који су Немци планирали да потопе у отвореном мору, али Британци су дошли на време. 

Када се Виктор вратио кући био је тежак 40 кг, а мајка га је препознала само по ожиљку на глави. После рехабилитације наставио је да вежба, и већ 1946. нашао се међу 20 најбољих сојветских гимнастичара, а 1948. је постао првак државе. Следећи корак је била Олимпијада 1952.

31-годишњи Виктор Чукарин се такмичио са десет и више година млађим спортистима, али то га није спречило да освоји четири златне и две сребрне медаље, и постане најуспешнији спортиста XV Олимпијских игара у Хелсинкију. 

Човек са челичним живцима 

Јаков Пункин

Јаков Пункин је само чудом преживео нацистички логор за ратне заробљенике, представљајући се као муслиман из Осетије. Говорио је касније да је сваког трена могао да очекује да ће неки издајник открити Немцима да је он заправо Јеврејин.    

На крају рата био је тежак 36 кг, али ускоро се вратио рвању у грчко-римском стилу. 1947. године освојио је првенство Совјетске армије, и пре Олимпијаде у Хелсинкију је успео три пута да постане првак СССР.

На Олимпијади је зарадио надимак „жива муња“. Освојио је злато у категорији до 62 кг, победивши супарника из Египта који се пре борбе хвалио да ће му требати две минуте да тушира совјетског рвача. Јакову је, истина, требало нешто више од три минуте да победи Египћанина.

Рвачи су о Јакову Пункину говорили да је он човек са челичним живцима. „На струњачи ја једноставно не могу да осетим страх. Ја сам све своје залихе страха потрошио у концентрационим логорима“, говорио је совјетски и олимпијски шампион у рвању Јаков Пункин.  

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“