Како су совјетски носачи авиона постали део кинеског забавног парка

Русија данас има само један носач авиона (у Русији класификован као „тешка авионосећа крстарица”) под именом „Адмирал Кузњецов”. Међутим, није увек било тако. У совјетско доба пет тешких носача авиона крстарило је океанима, утерујући страх у кости морнарици НАТО-а.

Совјетски тешки носач авиона значајно се разликовао од својих америчких пандана. Америки носачи авиона су били пре свега плутајуће базе, које је штитила моћна група пратећих бродова. Совјетски тешки носачи авиона су, међутим, били добро наоружани и могли су самостално да се бране. Са друге стране, озбиљно наоружање значајно је ограничавало број војног особља и број авиона које је брод могао да носи.

Први совјетски тешки носач авиона и водећи брод пројекта 1143 Кречет под именом „Кијев” ушао је у састав совјетске морнарице 1975. године. Брод је био одлично заштићен од непријатељске авијације, бродова и подморница, док је његову главну офанзивну моћ чинило 12 јуришних авиона Јак-38 са вертикалним слетањем и полетањем и противподморнички борбени хеликоптери Ка-27.

„Кијев” је успешно служио у Средоземном мору и у Атлантском океану и чак је одликован Орденом црвене заставе. Његов крај, међутим, није био тако славан. После распада Совјетског Савеза одржавање овог морског чудовишта постало је прескупо. 1993. године „Кијев” је продат Кини, где је постао део војног тематског парка „Бинхај”. Данас се на њему налазе забавни парк и хотел.

Следећи тешки носач авиона под именом „Минск”, који је 1978. године ушао у састав совјетске морнарице, био је унапређена верзија „Кијева”. Овај брод је могао да прими 16 палубних авиона и 18 хеликоптера. После службе у Тихом океану „Минск” је доживео жалосну судбину свог старијег брата. 1995. године продат је Кини и дуго је био главна атракција у војном тематском парку у Шенжену. Данас чека да буде пребачен у други тематски парк у Нантонгу.

„Новоросијск” је можда имао најмање среће међу свим совјетским носачима авиона. После деценијске службе у Тихом океану 1994. године је продат Јужној Кореји, где је три године касније расходован.

Овај совјетски тешки носач авиона барем није завршио као забавни парк, хотел или ресторан. „Баку” (од 1990. године под именом „Адмирал Горшков”) у службу је ступио 1987. Био је намењен руској Северној флоти, али је на крају упућен у Средоземно море, где се играо „мачке и миша” са америчким носачем „Двајт Ајзенхауер”. Овај моћни носач авиона, опремљен најнапреднијом опремом за радио-електронско ратовање, постао је неподношљив терет за постсовјетску Русију. Продат је Индији и данас служи у индијској морнарици под именом „Викраматидја”.

Коришћење авиона Јак-38 на тешким носачима авиона показало је да јуришни авиони са вертикалним слетањем и узлетањем не могу да парирају својим „класичним” колегама. Зато је одлучено да се Пројекат 1143 Кречет модернизује и 1991. године совјетска морнарица је добила „Адмирала Кузњецова”. Његово смањено наоружање омогућило је већу узлетну писту коју су могли да користе палубни ловци Су-33 и МиГ-29К.

„Адмирал Кузњецов” је преживео распад Совјетског Савеза и то је једини тешки носач авиона који је Русија задржала у употреби. „Адмирал Кузњецов” је учествовао и у сиријској војној операцији 2017. године.

Последњи совјетски тешки носач авиона „Варјаг” никада није ни добио шансу да плови под заставом СССР-а. После распада земље полудовршени ратни брод предат је Украјини, која га је продала Кини. Данас је „Варјаг” под новим именом „Лаонинг” један од два носача авиона којима располаже кинеска морнарица.