„Када је 1913. године направљена, наша зграда је била једно од првих московских здања са равним кровом. У различитим периодима тај кров је служио као простор за популарни ресторан, као подијум за плес и као биоскоп“, прича житељ Куће Нирнзејеа Генадиј. „За време рата на њему је био постављен противавионски топ и стражарско место, јер је кров био идеалан топовски положај и уједно осматрачница“.
Поглед са крова Куће Нирнзејеа.
Archive photoКада је реч о овој згради вероватно се најчешће помиње њен кров, али је здање чувено и из других разлога, а један од њих је што се третира као „први руски небодер“. Истини за вољу, он није био први.
Кућа Афремова.
Archive photoПрви руски „солитер“ подигнут је 1904-1905. године. Била је то седмоспратна Кућа Афремова (ул. Садоваја-Спаскаја, 19/1). Опрезни Московљани су избегавали да пролазе близу овог здања страхујући да ће се срушити. Била је то прва зграда која је добила надимак „облакодер“ (на руском „тучерез“).
Архитекта Ернст Нирнзеје имао је, међутим, жељу да направи највишу зграду у Москви – са осам спратова и кровом као додатним нивоом коме се лако приступа и који је на висини преко 40 метара. Купио је плац у самом центру града близу Тверске улице, у улици Бољшој Гнездниковски Переулок бр. 10. Градске власти нису биле сигурне да је толика зграда безбедна, па су предложиле да се смањи за један спрат, али је Нирнзеје успео да одбрани свој пројекат. Било му је у интересу да направи и прода што више станова.
Изградња Куће Нирнзејеа. Било је то највише здање на овом простору у оно време.
Archive photoНирнзеје је првобитно пројектовао здање као стамбену зграду за самце и мање породице, са мањим али јефтинијим становима. Спратови су пројектовани тако да имају дугачке ходнике из којих се улази у станове површине од 27 до 48 квадратних метара. Станови су пројектовани без кухиње јер је Нирнзеје сматрао да самци ретко кувају и радије се хране у ресторану. На сваком спрату је било место за собара који је наручивао станарима храну. Сваки стан је имао „орман-усисивач“ са цревом и отвором у зиду који је усисавао ваздух. Један мотор је служио као усисивач за многе станове. Због тога станари нису морали имати свој усисивач. Али највећи новитет свакако је био свакако раван кров.
Поглед са крова Куће Нирнзејеа.
Archive photoСматра се да је то био први раван кров у Москви. Одатле се пружао изванредан поглед. „Веровали или не, никако не могу да се заситим панорамом Москве“, говорио је Нирнзеје 1913. године. „Чак и моји зидари се попну овде преко викенда, па сатима стоје и ћутке посматрају замишљени...“
Поглед са крова Куће Нирнзејеа.
Archive photoКров није био предвиђен само за „контемплацију“ него и за организовање разних активности. Служио је и као трпезарија за станаре, и као видиковац, и као биоскоп, па чак и као клизалиште. Новине су рекламирале кров као место са планинским ваздухом због његове револуционарне висине.
„Сећам се да је на том крову владала нека домаћа атмосфера. Тамо су биле и саксије са цвећем, и дечије играчке, и пречке за лупање тепиха... Био је чак и мост који је спајао један крај крова са другим, тако да смо туда возили бицикле изнад улице на висини од 40 метара“, сећа се Генадиј. „Играли смо и фудбал овде на крову између две вентилационе цеви. Понекад би лопта пала са крова и ми смо онда обилазили цео крај док је не нађемо, јер су лопте тада биле реткост!“
Кућа Нирнзејеа данас.
um.mos.ruУ оружаним окршајима током револуцие 1917. и 1918. године зграда је била у рукама Беле армије. Кров је био важно упориште у борби против бољшевика. После победе нова власт је предала здање у надлежност Московском градском већу („Моссовјет“), које га је затим претворило у стамбену зграду. Тада је објекат добио необично име „Чедомос“ (Четврти дом Моссовјета). Испоставило се да су мали станови идеални за обичне људе раног совјетског периода који нису могли приуштити себи већи стан.
Кућа Нирнзејеа, ходник.
moscowwalks.ruПоред станова у згради су били смештени Московски театар сатире, арт-ресторан „Слепи миш“, као и редакције разних часописа и новина које су често посећивали познати писци.
Кућа Нирнзејеа, степениште.
moscowwalks.ruПесник Константин Кедров, који живи у овој згради, каже: „Познати песник-авангардиста Давид Бурљук живео је на другом спрату. Многи песници су били његови гости. Владимир Мајаковски је често долазио на седми спрат код Соње Шамардине у коју је био заљубљен. Током 1980-их, приликом радова на реновирању, пронађен је папирић са стиховима где се помиње име Мајаковског. То су били Соњини стихови које је она њему посветила, али их песник очигледно никада није прочитао“. Кажу да је Мајаковски хтео да се ожени Соњом, али га је његов пријатељ Чуковски грубо оцрнио пред њом као заводника и она га је због тога напустила.
Кућа Нирнзејеа, интеријер на главном улазу.
moscowwalks.ruМихаил Булгаков је овде срео жену свог живота. Јелена Шиловска, његова супруга, касније је написала: „Пријатељи су ме 1929. позвали на палачинке. Није ми се ишло, али су ми рекли да ће доћи Булгаков. Отишла сам и тамо смо сели једно до другог. Одвезала сам машне на рукаву и замолила га да ми их завеже. Он је касније рекао да је то била враџбина и да сам га ја тако везала за себе до краја живота. Та љубав до гроба се распламсала брзо, веома брзо, бар гледано из мог угла“. „Да, љубав нас је снашла моментално“, сећао се Булгаков. „Разговарали смо као да смо колико јуче били заједно, као да се познајемо годинама. Брзо, веома брзо је та жена постала моја тајна супруга“.
Јелена Шиловска и Михаил Булгаков.
Public domain; SputnikЈелена Шиловска је била највећа Булгаковљева инспирација приликом стварања лика Маргарите у бесмртном роману руске класике „Мајстор и Маргарита“. Једним делом је за то заслужна и Кућа Нирнзејеа.
Барљеф и мозаик на крову Куће Нирнзејеа.
um.mos.ruТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
