Преко Албаније са даром руског цара у рукама: Икона пред којом се краљ Петар молио за спас Срба

Краљ Петар I Карађорђевић

Краљ Петар I Карађорђевић

Getty Images
У централним витринама музејског простора „Куће Краља Петра Првог Карађорђевића“, у његовој Задужбини у Тополи на Опленцу, изложена је икона коју је српски краљ, у народу прозван „Ослободилац“, добио од руског цара на дар. У повлачењу преко Албаније и незапамћеној голготи до коначне победе у Првом светском рату, за спас српске војске, народа и државе, управо пред овом иконом, молио се остарели краљ, најомиљенији владар у националној историји, кога су Срби звали просто „чика Пера“.

О овој, у јавности иначе недовољно познатој чињеници и другим детаљима, као и успомени на дубоке везе између династије Карађорђевић и царске породице Романов и Русије, коју данас брижљиво чува Задужбина Краља Петра Првог Карађорђевића, за портал Russia Beyond на српском говори њен дугогодишњи управник, историчар Драган Рељић.

Драган Рељић

„Приликом посете Русији поводом удаје његове ћерке Јелене за руског великог кнеза Јована Константиновича Романова (1911) краљ Петар срео се са Николајем Другим и тада од њега на дар добио троделну икону украшену двадесетчетворо-каратним златом и платином“, започиње своју причу Драган Рељић, подсећајући да је Јелена живот окончала као удовица у емиграцији у Француској почетком шездесетих година прошлог века, делећи трагичну судбину свог мужа, његове земље и страшног метежа Октобарске револуције.

Златни триптих, Петроградска иконописна радионица XIX век.

„Ову икону краљ ће касније у својим рукама носити предводећи народ и војску у библијском повлачењу преко албанских планина, користећи је као приручни олтар. Иако је као владар имао могућност да путује на други начин, стари краљ мучен несносном костобољом коју је навукао у Француско-пруском рату када је био заробљен и препливао ледену Лоару, ни у ком случају није желео да се одваја од своје војске. Све што је са собом понео била је та икона, што говори о дубокој духовној везаности српског краља за цара Николаја Другог и Русију. За наше уобичајене представе икона је можда несвакдидашња, али у суштини то је типични руски триптих на коме се налазе свети Петар и Павле и Александар Невски“, напомиње Рељић. 

Краљ Петар I Карађорђевић

У музејској поставци, међу шест икона које су пре више од једног века пристигле са Свете Горе на дар првом крунисаном српском суверену после Немањића, налази се и икона светих Саве и Симеона, оснивача Хиландара, са посветом монаха. Икона је рад монаха руског Манастира светог Пантелејмона  на Светој Гори. Процењује се да је настала неколико векова пре него што је послата краљу Петру на Опленац. У народу се сматра чудотворном, због тога што је успела да преброди небројена зла, па се тако с колена на колено преноси прича да је део Цркве Светог Ђорђа у коме се налазила остао сачуван, иако су други делови били више пута похарани. Зато се догађа оно што је крајње необично за музејски простор, а то је да посетиоци  остављају новац испред светиња са Свете Горе.

Ратни дневници краља Петра Првог Карађорђевића за 1914, 1915. и 1916. годину, чији су рукописни фрагменти такође изложени, бројним детаљима личне природе недвосмислено сведоче о односу који је унук вожда Карађорђа Петровића имао према царској Русији.

„У својим дневничким белешкама из Првог светског рата краљ Петар је често помињао и помно пратио све победе, како је писао „храбре руске војске“. Водећи дневник током три паклене ратне године српски краљ ни једанпут није пропустио да на дан рођења и ступања на престо Николаја Другог, подсети на те чињенице и пише о руском цару. Величао је братске везе Руса и Срба, а колико је лично био окренут Русији најбоље говори чињеница да је своје синове послао на школовање у ову земљу, а ћерку удао за великог кнеза Јована Константиновича Романова. Иначе, краљ Александар Карађорђевић завршио је престижни Пажевски корпус у Петрограду као један од најбољих кадета, и налазио се на евиденцији руског цара. Краљ Петар се у дневницима више пута захваљивао на руским одличјима која су он и његова деца добијали. Треба напоменути и да је прво званично обраћање краља Петра по ступању на престо било упућено управо руском цару, коме је послао писмо“, истиче Драган Рељић.

Краљ Петар I Карађорђевић

Иако је наш саговорник веровао да је о захвалности белих Руса Петровом наследнику, југословенском краљу Александру Првом Карађорђевићу, све већ речено, један несвакидашњи догађај апсолутно га је демантовао и задивио. Наиме, на обележавању годишњице атентата на краља Александра, који је деветог октобра 1934. године убијен у Марсеју, у Тополи се пре десетак година догодило нешто за памћење.

„На парастосту у Маузолеју на Опленцу тог октобарског дана без икакве претходне најаве појавило се преко 200 људи, бивших кадета Пажевског корпуса и њихових потомака, међу којима су многи били са унуцима. Нико није знао како су се тачно ти људи организовали. Тек на помен су пристигли у тако великом броју, са најразличитијих страна света, из Италије, Француске, Америке, Аргентине и других земаља. Дошли су парадно одевени, у егзерцирима, да одају пошту мучки убијеном југословенском краљу који је руским емигрантима после Револуције пружио достојанствено уточиште. Краљ Александар је, иначе, као бивши питомац Пажевског корпуса после Октобарске револуције обновио рад ове престижне школе у Белој цркви и Вршцу“, напомиње Рељић.

Краљ Петар Први Карађорђевић

Како он истиче, несрећа елитних представника руског друштва пре 1917-те и Револуције, судећи по ономе чиме су нас све задужили, била је парадоксално, у исти мах, наша велика срећа. Један од њих, царски ахрхитекта Николај Краснов, није оставио неизбрисив траг само у српској престоници, удахњујући јој душу својим велелепним грађевинама, које су и дан-данас препознатљиво обележје Београда, већ и радећи на ентеријеру Цркве Светог Ђорђа која је и маузолеј краљевске породице Карађорђевић. Украшавајући једну од највеличанственијих површина под мозаиком на свету репликама најлепших фресака из српских средњовековних манастира, ручно постављеним милионима коцкица од најфинијег венецијанског мурано стакла. Сам избор Краснова за унутрашње уређење монументалне беле мермерне цркве и гробнице владарске породице Карађорђевић, саграђене у српско-византијском стилу, коју је подигао краљ Петар, а довршио његов син Александар Први, много говори о односу потоњег према Русији и њеним тековинама, истиче Рељић. Оно што Николај Краснов није могао ни у ком случају да наслути је да ће његове „копије“ српске средњевековне баштине добити додатну димензију после погрома српских манастира на Косову и Метохији. А о томе какве тајне крију и шта све казују о Краснову огромни панои са његовим скицама, похрањени у депоу Задужбине, прича је, како Рељић истиче, за посебну рубрику.  

Ктиторска композиција у цркви Светог Ђорђа: Свети Ђорђе приводи Краља Петра Првог престолу са Богородицом и Христом

Не чуди зато вест, коју наш саговорник потврђује, да је из професионалних кругова покренута иницијатива за стављање Цркве Светог Ђорђа на Опленцу на Унескову листу светске баштине. 

На унутрашњем уређењу Цркве Светог Ђорђа чији су зидови покривени највећом површином под мозаиком на свету радио је руски царски архтитекта Николај Краснов

Иако је као историчар по образовању строго фокусиран на чињенице и задату тему, Рељићу се у разговору за наш портал „омакао“ и један детаљ из личног живота. Наиме, наш саговорник открио нам је, не без емоција, да живи у кући коју је његова фамилија својевремено купила од једног белог Руса који се настанио у бившој Карађорђевој престоници.

Света тројица, Московска иконописна радионица, XIX век.
Свети Арханђел Михаил, Московска иконописна радионица, XIX век.
Христос Сведржитељ, Московска иконописна радионица, XX век.
Богородица Оранта, Московска иконописна радионица, XIX век;
Васкрсење Христа са сценама празника, Московска иконописна радионица, XVIII век.
Богородица са Христом- Владимирска, Московска иконописна радионица, XIX век.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“