Како је Стаљин склонио с пута највећег војсковођу СССР, маршала Георгија Жукова

Када је петнаест година после повлачења са службе и ван очију јавности преминуо славни совјетски маршал (1974), песник у изгнанству Јосиф Бродски је написао стихове „Поводом Жуковљеве смрти“ у којима га описује као човека који је храбро на челу војске улазио у главне европске градове, али се са страхом вратио у престоницу своје државе.

Реч „страх“ овде ипак треба прихватити као песничку слободу изражавања, јер тешко је поверовати да се Жуков, човек који је победио Јапанце у бици на реци Халкин Гол 1939. и био једна од најуспешнијих војсковођа у рату против нациста, ичега бојао.

Али Бродски је и донекле у праву јер после рата Јосиф Стаљин је зарио маршалу нож у леђа као једном од својих највећих непријатеља. 

Уклонити ривала

Маршал Жуков и британски фелдмаршал Монтгомери у Берлину

Public domain

Жуков је 1946. године командовао совјетском војском у Немачкој и копненим снагама Црвене армије. Могло се рећи да га чека светла будућност. Али све се променило исте године када га је Стаљин разрешио дужности и послао да командује војном јединицом у забаченој Одеси. Било је то заиста понижавајуће изгнанство за ратног хероја његовог калибра. 

Getty Images

Стаљин је за наша савремена схватања имао слаб изговор: Маршал Александар Новиков, главни командант ваздушних снага је тврдио да Жуков кује заверу против генералисимуса. У ствари, Новикова су натерали да потпише такву изјаву.  

„Сломили су ми дух, био сам очајан... несане ноћи... и потписао сам само да се то једном заврши“, признао је касније Новиков. Али његове су речи помогле Стаљину да оптужи Жукова за „бонапартизам“ и пошаље га у изгнанство. 

Стаљин је по сваку цену желео да се ослободи потенцијалног ривала којем није веровао и кога се бојао. 

Жуков је постао невероватно популаран за време рата и могао је да одузме Стаљину монопол на власт. „Стаљин је био љубоморан на моју славу. А Берија га је само подстицао да ме уклони“, говорио је маршал касније.  

Мирне године у провинцији

Жуков у Одеси

Sputnik

Од 1946. до 1948. Жуков је живео у Одеси и борио се против криминалних банди које су владале градом. Када су локалне власти објавиле да је криминал сузбијен, Стаљин је послао Жукова још даље од Кремља, дајући му дужност команданта Уралског војног округа у Свердловску (1700 км источно од Москве).   

Исте године, Жуков је оптужен за пљачкање освојеног Берлина и натеран да се правда, говорећи: „Нисам смео да скупљам то бескорисно смеће и стављам га у неко складиште, под претпоставком да више никоме не треба“. У Свердловску је остао све до Стаљинове смрти 1953. године. 

Поново на власти 

Дмитриј Чернов/Sputnik

Само месец дана пре своје смрти Стаљин је наредио да се Жуков врати у Москву. Маршал је претпоставио да Стаљину требају његова војна умећа да би се припремио за могући рат против Запада. У сваком случају после Стаљинове смрти Жуков постаје министар одбране и игра важну улогу у совјетској политици.

Управо је он ухапсио Лаврентија Берију, Стаљиновог верног џелата, али и човека јако повезаног са НКВД и тајним службама. Зато су се друге важне фигуре попут будућег генералног секретара ЦК КПСС Никите Хрушчова и Георгија Маленкова, који су чинили тријумвират са Беријом, окомиле против маршала. Жукову је ауторитет у армији јако помогао у тој ситуацији.  

Жуков против стаљинизма

Хрушчов и Жуков

Global Look Press

Као и Хрушчов, маршал је био одан Стаљину док је вођа био жив, али након Стаљинове смрти указао је на непотребне грешке и бруталне репресије. Историчар Леонид Максименков каже да је Жуков као министар одбране (1955-1957) имао свој план борбе против стаљинизма и стаљиниста. 

Жуков је тражио да се преиспитају судски процеси против војних лица 30-их година и разрешио дужности неколико генерала који су сносили одговорност за егзекуцију невиних људи под лажним оптужбама. 

Жуков у свом дому

Управо то, сматра Максименков, натерало је Хрушчова да отера Жукова у превремену пензију. Чистка међу члановима државног апарата је била опасна по читав совјетски систем. Зато је Жуков због наводне злоупотребе свог положаја разрешен дужности.

Жуковљева војна каријера је тиме заиста завршена. Остатак живота провео је пишући мемоаре углавном о ратним годинама. О послератним интригама на комунистичком Олимпу је мало говорио. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!