У Совјетском Савезу људи нису одлазили на Малдиве или Бали, али су такође умели да уживају. Током врелих летњих дана становници свих совјетских република, као и данашњи Руси, најрадије су одлазили на плаже.
Николај Никитин/ТАСС
Одмор на плажи могао је бити „дивљи” (у сопственој режији и јефтинији) или организован (у некој бањи или пансиону, на основу аранжмана од предузећа или синдиката). Са три оброка дневно и лечењем. Као у бајци!
Јаков Берлинер/Sputnik
Најбоље је било „набавити” аранжман за Балтичко приморје. Одмаралишта у Јурмали (Летонија), Парну (Естонија) и Паланги (Литванија) сматрала су се за најпрестижније дестинације, готово као „иностранство”.
Александар Чепрунов/Sputnik
Такође је био цењен одмор на Црном мору. Сматрало се да су најбоља летовалишта у СССР-у Крим, Сочи и Апхазија.
Јаков Берлинер/Sputnik
Главно правило совјетских грађана на одмору било је: на плажу треба доћи рано изјутра, иначе нећете наћи слободно место. У Јалти, Алушти и Јевпаторији (најпосећенијим летовалиштима на Крими) плаже су увек биле пуне.
Етингер/Sputnik
Људе су на плажама, осим сунца и мора, очекивале најразличитије врсте забаве. Могли сте да одиграте и партију уличног шаха, што је у СССР-у била омиљена разонода.
Анатолиј Бочинин/MAMM/MDF/Russiainphoto.ru
Млади су, ипак, више волели неку активнију забаву, као што је одбојка у песку или пионирбол (врста одбојке за ђаке).
На свежем ваздуху људи су добијали невероватан апетит, тако да су се пред киосцима брзо формирали редови. Многи су, ипак, храну носили од куће и на плажи уживали у пикнику.
Валериј Христофоров/ТАСС
А ако нисте успели нигде да отпутујете, и код куће вас је очекивао одличан провод. Московљани, на пример, и данас са задовољством одлазе на плажу на Истринском вештачком језеру.
Борис Приходко/Sputnik
Већ 60-их у Москви сте могли чак и да скијате на води!
Давид Шоломович/Sputnik
А у Лењинграду (Санкт Петербургу) становници града и данас воле да се одмарају поред зидина Петропавловске тврђаве на Неви. Најстарија плажа у граду позната је и као омиљено место „моржева”, људи који се купају чак и зими усред снега и леда.
Б.Манушин/Sputnik
Совјетски ђаци су лето проводили или код рођака на селу или у пионирским камповима. У совјетско доба најпрестижнији камп био је „Артек” на Криму, отворен 1925. године (и активан до данас).
Лав Носов/Sputnik
Ђаци нису имали ни интернет ни телефоне, али родитељи су их без проблема остављали на неколико недеља под надзором „пионирских предводника” (обично студената педагошких факултета) који су им испуњавали дане различитим активностима.
В.Кожевников/ТАСС
На пример, да ли знате шта је Дан Нептуна? То је нешто као церемонија посвећења морнара, само у „дечјој” верзији. Пионири су припремали представу, али су у њој заправо могли да учествују скоро сви: неко је глумио русалке и морске ђаволе, неко правио костиме, а неко писао сценарио. Била је то заједничка активност кроз коју су деца стицала нове пријатеље, понекад и за читав живот.
Sputnik