Рајска лета социјализма: Kaко су Совјети проводили време на плажи? (ФОТО)

У Совјетском Савезу људи нису одлазили на Малдиве или Бали, али су такође умели да уживају. Током врелих летњих дана становници свих совјетских република, као и данашњи Руси, најрадије су одлазили на плаже.

Одмор на плажи могао је бити „дивљи” (у сопственој режији и јефтинији) или организован (у некој бањи или пансиону, на основу аранжмана од предузећа или синдиката). Са три оброка дневно и лечењем. Као у бајци!

Најбоље је било „набавити” аранжман за Балтичко приморје. Одмаралишта у Јурмали (Летонија), Парну (Естонија) и Паланги (Литванија) сматрала су се за најпрестижније дестинације, готово као „иностранство”.

Такође је био цењен одмор на Црном мору. Сматрало се да су најбоља летовалишта у СССР-у Крим, Сочи и Апхазија.

Главно правило совјетских грађана на одмору било је: на плажу треба доћи рано изјутра, иначе нећете наћи слободно место. У Јалти, Алушти и Јевпаторији (најпосећенијим летовалиштима на Крими) плаже су увек биле пуне.

Људе су на плажама, осим сунца и мора, очекивале најразличитије врсте забаве. Могли сте да одиграте и партију уличног шаха, што је у СССР-у била омиљена разонода.

Млади су, ипак, више волели неку активнију забаву, као што је одбојка у песку или пионирбол (врста одбојке за ђаке). 

На свежем ваздуху људи су добијали невероватан апетит, тако да су се пред киосцима брзо формирали редови. Многи су, ипак, храну носили од куће и на плажи уживали у пикнику.

А ако нисте успели нигде да отпутујете, и код куће вас је очекивао одличан провод. Московљани, на пример, и данас са задовољством одлазе на плажу на Истринском вештачком језеру.

Већ 60-их у Москви сте могли чак и да скијате на води!

А у Лењинграду (Санкт Петербургу) становници града и данас воле да се одмарају поред зидина Петропавловске тврђаве на Неви. Најстарија плажа у граду позната је и као омиљено место „моржева”, људи који се купају чак и зими усред снега и леда.  

Совјетски ђаци су лето проводили или код рођака на селу или у пионирским камповима. У совјетско доба најпрестижнији камп био је „Артек” на Криму, отворен 1925. године (и активан до данас).

Ђаци нису имали ни интернет ни телефоне, али родитељи су их без проблема остављали на неколико недеља под надзором „пионирских предводника” (обично студената педагошких факултета) који су им испуњавали дане различитим активностима.

На пример, да ли знате шта је Дан Нептуна? То је нешто као церемонија посвећења морнара, само у „дечјој” верзији. Пионири су припремали представу, али су у њој заправо могли да учествују скоро сви: неко је глумио русалке и морске ђаволе, неко правио костиме, а неко писао сценарио. Била је то заједничка активност кроз коју су деца стицала нове пријатеље, понекад и за читав живот.