Георгиј Нефедович Захаров био је перспективни пилот Црвене Армије који је пре Другог светског рата учествовао у Грађанском рату у Шпанији као и одбрамбеном рату Кине против Јапана. У току та два конфликта Захаров је оборио шест непријатељских авиона. Пре почетка Великог отаџбинског рата добио је чин генерала са само тридесет и две године. Његово сведочанство о догађајима непосредно пре немачког напада је од изузетног значаја.
Архивска фотографија
Захаров у своји мемоарима сведочи да је добио наређење од команданта авијације Западног Особеног војног округа да полети на извиђачки лет на авиону У-2 (По-2), на маршрути од 400 километара од југа ка северу до Бјалостока (данас је у Пољској, 1941. је део совјетске територије). Оно што је видео Захаров је у својим мемоарима под насловом „Ја ловац“ описао овако „…Граничне области западно од државне границе биле су крцате трупама. У селима, на фармама, у шумарцима су стајали слабо маскирани, као и потпуно немаскирани тенкови, оклопна возила, оружје. Мотоцикли су се кретали дуж путева, лаки по свему судећи штабски аутомобили...“. На основу онога што је видео Захаров је записао „...Закључак који сам извео сам за себе, могуће је формулисати у четири речи 'из дана у дан'...“.
Архивска фотографија
Видевши огромне колоне немачке војске које се приближавају совјетској граници, Захарову који је слетао на сваких 40-50 км близу граничних постаја и предавао рапорт било је јасно да рат ускоро почиње. Све што је видео било је прослеђено командантима округа као и у саму Москву. Захаров се сусрео и са командантом Западног војног округа генералом Павловом који ће за месец дана 22. јула 1941. бити стрељан непосредно након потпуног уништења фронта којим је командовао након почетка рата... Свој сусрет са њим 18. јуна добро је запамтио. Према сећањима Захарова, генерал Павлов није веровао у све што прича Захаров и био је врло скептичан да га је чак оптужио и за панику.
Часопис „Огоњок”, № 3, 1938.
Потврде о превођењу тенковског корпуса из позадине након извиђачког лета даје и сам Захаров у својим меморима. Историјат неких од совјетских јединица које су учествовале у првим биткама са Вермахтом управо потврђује да су оне добиле наређење да се покрену ка граници након извиђачког лета Захарова. Из историје 2-е тенковске дивизије Црвене Армије „18. јуна дивизија дислоцирана у Укмерге (данас Литванија)“, или из историје 23. тенковске дивизије „19. јуна дивизија се скривено пребацила из Либаве (данас Лијепаја у Летонији) и концетрисала се 22. јуна у реону Тељшаја (данас Литванија)“. Ово су неки примери јединица које су се развијале на будућем фронту у Прибалтичким републикама. Једно је сигурно, након овог извиђачког лета почеле су да се развијају одређене јединице Црвене Армије. Мере које су предузете биле су закаснеле или нису биле довољне, као што су уочени и пропусти приликом извршавања задатака. Сећања Захарова остају важан извор за период непосредно до почетка рата који је још увек остао неразјашњен у историји СССР-а због затворености војних архива.
За писање овог чланка коришћене су књиге:
Дриг Јевгениј. Механизовани корпуси Црвене армије у борби. Историја моторизованих јединица Црвене армије у годинама 1940-1941. - М.: АСТ, 2005.
Захаров Г. Н. Ја ловац - М.: Воениздат, 1985.