Сјај и беда Совјетског Савеза 1920-их у 17 фотографија

1. Крај стране интервенције

Амерички интервенти терају мртвачке сандуке прекривене америчким заставама, руски Далеки исток, април 1920.

Sputnik

Када је у Русији избио грађански рат, десетине земаља су без оклевања узеле учешћа у конфликту –са циљем да подрже антибољшевичке снаге или ради сопствених политичких и територијалних интереса. Међутим, услед победа Црвене армије и краха антибољшевичког Белог покрета интервенти су морали један за другим да евакуишу своје трупе из земље. Већина је напустила Русију до пролећа 1920, али су поједине територије ослобођене тек 1925. године.

2. Совјетско-пољски рат

Совјетска артиљерија у Совјетско-пољском рату. Украјина, 1920.

Sputnik

Совјетска Русија и Пољска су 1919. године заратиле борећи се за доминацију у Источној Европи. Црвена армија је надирала према главном граду Пољске, који би после совјетизације Пољске био спреман да пренесе идеје „светске револуције“ у Централну и Западну Европу. Међутим, Совјети су доживели катастрофалан пораз у Варшавској бици 1920. године и то им је пореметио све планове.

3. Пропаст генерала Врангеља

Црвени козаци пре напада на утврђење на Перекопу (Крим), последње упориште белогардејаца под командом генерала Петра Врангеља. Новембар 1920.

Sputnik

Војска барона Петра Врангеља била је почетком 1920. године разбијена и деморалисана, али је ипак заузела је свој последњи положај на Криму. И поред привременог отпора који су Врангељеве трупе пружиле Црвеној армији у њеним покушајима да продре на полуострво, белогардејци нису могли да спрече велику офанзиву Совјета која је уследила у новембру. Бела армија је доживела слом, а њени остаци су евакуисани из Крима. Био је то крај антибољшевичког Белог покрета на југу Русије.

4. Ликвидација неписмености

На часу граматике. Туркменистан, 1926.

Sputnik

Совјетска држава је почев од 1920-их покренула велику борбу против неписмености која је у становништву достигла скоро 80%. Предузет је широк спектар мера, укључујући и обуку учитеља, издавање речника и оснивање школа у селима. Те мере су до 1927. године обезбедиле могућност школовања преко 10 милиона људи.

5. Кронштатска буна

Црвеноармејци јуришају на побуњени Кронштат. Март 1921.

Sputnik

Mорнари су подигли буну против бољшевичке власти. То се догодило на бази Балтичке флоте у Кронштату, у марту 1921. године. Побуна морнара је уздрмала совјетско руководство. „Понос и слава револуције“ – тако је Лав Троцки називао морнаре. Они и јесу били најпоузданије језгро револуционарних снага, а сада су захтевали да се стане у крај бољшевичкој диктатури. Побуњеници су поражени после неколико жестоких и крвавих напада.

6. Електрификација Русије

Сељаци са сијалицом. Село Ботино, Московска област, 1925.

Sputnik

Крајем 1921. године је усвојен генерални план електрификације целе земље. Током једне деценије изграђене су десетине нових електрана, чиме је седам пута увећана укупна производња струје у земљи. Електрификацијом су ударени темељи за индустријализацију Русије.

7. Поволшка глад

Сељаци оптужени за канибализам и остаци њихових жртава. Бузулук, Самарска област, 1921.

Public Domain

Услед разорног грађанског рата и принудне конфискације намирница наступила је велика глад 1921-1922. на огромној територији од Крима и јужне Украјине до Казахстана и Сибира. Посебно је настрадало Поволжје, по коме је догађај и добио име. Преко пет милиона људи је умрло од глади. Бољшевици су очајнички покушавали да реше проблем одузимањем црквене имовине и набавком хране за тај новац. Значајну помоћ су пружиле стране добротворне организације.

8. Крај грађанског рата

Трупе Далекоисточне републике улазе у Владивосток, 25. октобар 1922.

МАММ/МDФ/russiainphoto.ru

Јапанци су искористили грађански рат у Русији и окупирали велику територију на руском Далеком истоку. Совјети су желели да избегну отворени рат са Јапаном, па су 1920. године формирали тампон-државу између Совјетске Русије и Јапана. Такозвана Далекоисточна република је формално била независна држава, али је дефакто дејствовала у совјетском интересу. Последњи јапански интервенти су 25. октобра 1922. године напустили Владивосток, који су одмах запосели Совјети. Пар недеља касније Далекоисточна република се стопила са Совјетском Русијом. Тада је објављено да је грађански рат завршен.

9. Рапалски мир

Немачке и совјетске дипломате у Рапалу, април 1922.

Bundesarchiv/Википедија

Рапалски мир (1922) је био од виталне важности за два одбачена ентитета на међународној политичкој сцени – за побеђену и понижену Вајмарску републику и глобално непризнату Совјетску Русију. Две земље су постигле договор о различитим врстама економске и војне сарадње. Потписивањем првог крупног међународног споразума совјетска држава је направила први корак ка излазу из геополитичке изолације.

10. Стварање Совјетског Савеза

Демонстрације у Москви 1922.

МАММ/МDФ/russiainphoto.ru

Представници Совјетске Русије, социјалистичких република Украјине и Белорусије, и Закавкаске Совјетске Републике (Јерменија, Азербејџан и Грузија) потписали су споразум о оснивању Совјетског Савеза, државе која је две године касније донела свој први Устав.

11. Пионири

Пионири и деца бескућника на првомајској демонстрацији 1927.

Борис Игнатович/МАММ/МDФ/russiainphoto.ru

1922. године је у Совјетској Русији основан пионирски покрет. Ова организација слична скаутској имала је задатак да васпитава децу у складу са комунистичким идеалима и да им усађује апсолутну лојалност совјетској власти.

12. Смрт Владимира Лењина

Совјетски лидери покрај ковчега са телом В. И. Лењина. Јануар 1924.

МАММ/МDF/russiainphoto.ru

Смрт „бесмртног“ вође бољшевика дубоко је потресла и совјетско руководство и обичне људе. Преко 500.000 људи је дошло да се опрости од мртвог вође. Ковчег са Лењиновим телом је смештен у маузолеј на Црвеном тргу који је специјално због тога саграђен. Владимир Лењин је тако постао сакрална личност бољшевичког режима.

13. Сергеј Ајзенштајн

Совјетски филмски редитељ Сергеј Ајзенштајн на снимању филма „Старо и ново“ 1926.

Дмитриј Дебабов/Sputnik

Легендарни совјетски редитељ Сергеј Ајзенштајн снимио је током 1920-их своја прва ремек-дела, а међу њима и „Октобар: Десет дана који су потресли свет“ (1927) и „Оклопњача Потемкин“ (1925) који спада међу најбоље филмове свих времена.

14. Колективизација

Скуп мештана у украјинском селу Маљчиви пред ступање у колхоз 1929.

Alpert/Sputnik

Колективизација је покренута 1928. године са циљем да се консолидују лични поседи сељака и рад на колективним имањима, такозваним „колхозима“. Људи који су радили у колхозима нису добијали плату, него само део онога што произведе колхоз, и то само за себе и своју породицу – ништа више. Било је планирано да колхози постану смерница у совјетској социјалистичкој идеологији и оличење заједнице срећних трудбеника који раде заједно у потпуном блаженству и хармонији на добробит целе огромне државе. У стварности је, међутим, кварење старих обичаја руског села довело до катастрофалне велике глади (1932-1933).

15. Спартакијада

Финска репрезентација на Свесавезној спартакијади, 1928.

Public Domain

Међународни олимпијски комитет је забранио Совјетима учешће на Олимпијади, па су ови одлучили да направе сопствене „совјетске олимпијске игре“, с тим што су им дали назив „Сартакијада“ у част вође устанка робова против Римске републике. Прва Свесовјетска спартакијада је почела 12. августа 1928. године, истога дана кад се завршила девета Олимпијада. У Москву је дошло 612 спортиста из 17 страних држава, већином из Немачке и Финске. Сви су они били чланови радничких спортских друштава. „Пролетерска“ Спартакијада била је замишљена као супротност „буржоаској“ Олимпијади.

16. Индустријализација

Комсомолци, радници фабрике ЗИЛ током 1920-их.

Иван Шагин/Sputnik

Прва петолетка (петогодишњи план развоја народне привреде Совјетског Савеза) реализована је 1928. године. Уз много потешкоћа и велике напоре читавог совјетског народа, уз ангажовање америчких и немачких стручњака, СССР је постао и индустријска, а не само аграрна земља. Саграђено је 1.500 нових фабрика, основана је совјетска аутомобилска индустрија, СССР је постао један од водећих светских произвођача нафте, сировог гвожђа и струје. Тај увећани индустријски потенцијал је омогућио модернизацију Црвене армије, која је убрзо уследила.

17. Протеривање Лава Троцког из Совјетског Савеза

Колаж: (лево) Лав Троцки 1928. године, пре него што ће бити протеран из СССР-а. (десно) Јосиф Стаљин 1929.

AP Photo, Sputnik

Лав Троцки је био један од главних бољшевичких лидера, али је протеран из Совјетског Савеза 1929. године када је изгубио партијску битку против Стаљина. Јосиф Стаљин је постепено јачао своју гвоздену власт.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!