Сјај и беда Совјетског Савеза 1920-их у 17 фотографија

1. Крај стране интервенције

Када је у Русији избио грађански рат, десетине земаља су без оклевања узеле учешћа у конфликту –са циљем да подрже антибољшевичке снаге или ради сопствених политичких и територијалних интереса. Међутим, услед победа Црвене армије и краха антибољшевичког Белог покрета интервенти су морали један за другим да евакуишу своје трупе из земље. Већина је напустила Русију до пролећа 1920, али су поједине територије ослобођене тек 1925. године.

2. Совјетско-пољски рат

Совјетска Русија и Пољска су 1919. године заратиле борећи се за доминацију у Источној Европи. Црвена армија је надирала према главном граду Пољске, који би после совјетизације Пољске био спреман да пренесе идеје „светске револуције“ у Централну и Западну Европу. Међутим, Совјети су доживели катастрофалан пораз у Варшавској бици 1920. године и то им је пореметио све планове.

3. Пропаст генерала Врангеља

Војска барона Петра Врангеља била је почетком 1920. године разбијена и деморалисана, али је ипак заузела је свој последњи положај на Криму. И поред привременог отпора који су Врангељеве трупе пружиле Црвеној армији у њеним покушајима да продре на полуострво, белогардејци нису могли да спрече велику офанзиву Совјета која је уследила у новембру. Бела армија је доживела слом, а њени остаци су евакуисани из Крима. Био је то крај антибољшевичког Белог покрета на југу Русије.

4. Ликвидација неписмености

Совјетска држава је почев од 1920-их покренула велику борбу против неписмености која је у становништву достигла скоро 80%. Предузет је широк спектар мера, укључујући и обуку учитеља, издавање речника и оснивање школа у селима. Те мере су до 1927. године обезбедиле могућност школовања преко 10 милиона људи.

5. Кронштатска буна

Mорнари су подигли буну против бољшевичке власти. То се догодило на бази Балтичке флоте у Кронштату, у марту 1921. године. Побуна морнара је уздрмала совјетско руководство. „Понос и слава револуције“ – тако је Лав Троцки називао морнаре. Они и јесу били најпоузданије језгро револуционарних снага, а сада су захтевали да се стане у крај бољшевичкој диктатури. Побуњеници су поражени после неколико жестоких и крвавих напада.

6. Електрификација Русије

Крајем 1921. године је усвојен генерални план електрификације целе земље. Током једне деценије изграђене су десетине нових електрана, чиме је седам пута увећана укупна производња струје у земљи. Електрификацијом су ударени темељи за индустријализацију Русије.

7. Поволшка глад

Услед разорног грађанског рата и принудне конфискације намирница наступила је велика глад 1921-1922. на огромној територији од Крима и јужне Украјине до Казахстана и Сибира. Посебно је настрадало Поволжје, по коме је догађај и добио име. Преко пет милиона људи је умрло од глади. Бољшевици су очајнички покушавали да реше проблем одузимањем црквене имовине и набавком хране за тај новац. Значајну помоћ су пружиле стране добротворне организације.

8. Крај грађанског рата

Јапанци су искористили грађански рат у Русији и окупирали велику територију на руском Далеком истоку. Совјети су желели да избегну отворени рат са Јапаном, па су 1920. године формирали тампон-државу између Совјетске Русије и Јапана. Такозвана Далекоисточна република је формално била независна држава, али је дефакто дејствовала у совјетском интересу. Последњи јапански интервенти су 25. октобра 1922. године напустили Владивосток, који су одмах запосели Совјети. Пар недеља касније Далекоисточна република се стопила са Совјетском Русијом. Тада је објављено да је грађански рат завршен.

9. Рапалски мир

Рапалски мир (1922) је био од виталне важности за два одбачена ентитета на међународној политичкој сцени – за побеђену и понижену Вајмарску републику и глобално непризнату Совјетску Русију. Две земље су постигле договор о различитим врстама економске и војне сарадње. Потписивањем првог крупног међународног споразума совјетска држава је направила први корак ка излазу из геополитичке изолације.

10. Стварање Совјетског Савеза

Представници Совјетске Русије, социјалистичких република Украјине и Белорусије, и Закавкаске Совјетске Републике (Јерменија, Азербејџан и Грузија) потписали су споразум о оснивању Совјетског Савеза, државе која је две године касније донела свој први Устав.

11. Пионири

1922. године је у Совјетској Русији основан пионирски покрет. Ова организација слична скаутској имала је задатак да васпитава децу у складу са комунистичким идеалима и да им усађује апсолутну лојалност совјетској власти.

12. Смрт Владимира Лењина

Смрт „бесмртног“ вође бољшевика дубоко је потресла и совјетско руководство и обичне људе. Преко 500.000 људи је дошло да се опрости од мртвог вође. Ковчег са Лењиновим телом је смештен у маузолеј на Црвеном тргу који је специјално због тога саграђен. Владимир Лењин је тако постао сакрална личност бољшевичког режима.

13. Сергеј Ајзенштајн

Легендарни совјетски редитељ Сергеј Ајзенштајн снимио је током 1920-их своја прва ремек-дела, а међу њима и „Октобар: Десет дана који су потресли свет“ (1927) и „Оклопњача Потемкин“ (1925) који спада међу најбоље филмове свих времена.

14. Колективизација

Колективизација је покренута 1928. године са циљем да се консолидују лични поседи сељака и рад на колективним имањима, такозваним „колхозима“. Људи који су радили у колхозима нису добијали плату, него само део онога што произведе колхоз, и то само за себе и своју породицу – ништа више. Било је планирано да колхози постану смерница у совјетској социјалистичкој идеологији и оличење заједнице срећних трудбеника који раде заједно у потпуном блаженству и хармонији на добробит целе огромне државе. У стварности је, међутим, кварење старих обичаја руског села довело до катастрофалне велике глади (1932-1933).

15. Спартакијада

Међународни олимпијски комитет је забранио Совјетима учешће на Олимпијади, па су ови одлучили да направе сопствене „совјетске олимпијске игре“, с тим што су им дали назив „Сартакијада“ у част вође устанка робова против Римске републике. Прва Свесовјетска спартакијада је почела 12. августа 1928. године, истога дана кад се завршила девета Олимпијада. У Москву је дошло 612 спортиста из 17 страних држава, већином из Немачке и Финске. Сви су они били чланови радничких спортских друштава. „Пролетерска“ Спартакијада била је замишљена као супротност „буржоаској“ Олимпијади.

16. Индустријализација

Прва петолетка (петогодишњи план развоја народне привреде Совјетског Савеза) реализована је 1928. године. Уз много потешкоћа и велике напоре читавог совјетског народа, уз ангажовање америчких и немачких стручњака, СССР је постао и индустријска, а не само аграрна земља. Саграђено је 1.500 нових фабрика, основана је совјетска аутомобилска индустрија, СССР је постао један од водећих светских произвођача нафте, сировог гвожђа и струје. Тај увећани индустријски потенцијал је омогућио модернизацију Црвене армије, која је убрзо уследила.

17. Протеривање Лава Троцког из Совјетског Савеза

Лав Троцки је био један од главних бољшевичких лидера, али је протеран из Совјетског Савеза 1929. године када је изгубио партијску битку против Стаљина. Јосиф Стаљин је постепено јачао своју гвоздену власт.