„Тешка ли си, шапко Мономаха!”: Пет чињеница о првој руској царској круни

Global Look Press, Sputnik
„Древна реликвија византијских царева” у ствари није стигла из Византије. То, међутим, није сметало Рјуриковичима и Романовима да се њоме крунишу.

1. Шапка нема никакве везе са Мономахом

Кнез Владимир

„Легенда о владимирским кнежевима” каже да је цар Византије Константин Мономах послао шапку („венац царски”) на поклон свом унуку, руском кнезу Владимиру, када је он дошао на власт у Русији. На тај начин он је истакао величину свог потомка и његово право на сву руску земљу. „Отада и до данас овим венцем царским... крунишу се велики кнежеви владимирски, када стају на чело велике руске кнежевине”, каже легенда.

Заправо, легенда је настала знатно касније и, бар што се шапке тиче, далеко је од истине. Константин Мономах је умро, када је његовом унуку било две године и никакве регалије није могао да му пошаље на дар. Савремени историчари сматрају да је легенда о византијском наслеђу настала за време владавине Василија III (велики кнез од 1505. до 1533). У то доба московски кнежеви су огњем и мачем уједињавали руске земље и били су им потребни симболи који би посведочили њихово право на врховну власт. Круна добијена од цара моћне Византије била је убедљив аргумент.

2. Не зна се ко је круну направио

Шапка Мономаха

Али, одакле је онда стигла Мономахова шапка? Осим „византијске”, постоји и верзија која тврди да су, наводно, владари Златне Хорде драгоцену регалију послали на дар московским кнежевима као награду за верну службу. Тиме би се могао објаснити известан источњачки, татарски стил ове круне. Али, и ту постоји једна недоследност: круна, како истиче истраживач Сергеј Богатирјов, више подсећа на женску татарску капу, док су „московске кнежеве обично занимале мушке”.  

Богатирјов наводи још једну верзију: „Мономахова шапка начињена је у Москви за време владавине Василија III од различитих златних предмета из ризнице великог кнеза”. Тако би могла да се објасни непрецизност у структури шапке. Наиме, на златним плочицама неки орнаменти су различито распоређени.

3. Њоме је крунисано девет царева, а Петар I је прекинуо традицију

Иван Грозни

Први владар који је Мономаховом шапком крунисан за цара био је Иван Грозни, син Василија III. Он је такође био и први који је понео титулу „цара”, односно „цезара”, императора.

Историчарка уметности Викторија Герашченко свечану одору руског цара, чији је главни део била управо Мономахова шапка, пореди са храмом, што значи да је цар оваплоћење власти коју шаље Господ. Отуда и крст на круни. 

После Ивана Грозног Мономахову шапку су носили: његов син Фјодор, последњи из древне динасије Рјуриковича, цареви Смутног доба (Борис Годунов, Лажни Димитрије I и Василије Шујски), а затим, када је Русија прошла кроз период хаоса, и први Романови: Михаил Фјодорович и Алексеј Михаилович. Последњи Романов који је крунисан овом круном био је Иван V, сувладар Петра Великог.

Сам Петар је, с обзиром да су обојица стовремено крунисани (владали су заједно све до Иванове смрти 1696. године), морао да се задовољи копијом. Касније је Петар, који је прогласио Руску империју, ритуал крунисања променио, приближивши га западним обичајима. Мономахова шапка, која је 178 година крунисала руске цареве, пребачена је у Успенску цркву Кремља и излагана приликом крунисања као „знаменитост царског достојанства”.

4. Постојале су и друге царске шапке

Друге царске шапке (слева надесно): Казањска, Сибирска и Дијамантска

„По угледу на Мономахову шапку касније су начињене и друге драгоцене шапке за царске свечане одоре: Казањска шапка, Сибирска шапка, Дијамантска шапка и друге”, пише Викторија Герашченко. Касније шапке су, по правилу, прављене посебним поводом. На пример, Казањска је била посвећена присаједињењу Казањског ханства Московској држави 1552. године, а Дијамантску, украшену драгим камењем, мајстори Оружејне палате су направили специјално за Ивана V.

Али, чак и оригинална Мономахова шапка је увек изгледала другачије. На сликама из тих времена, на којима су представљени руски цареви, она је приказивана по личном нахођењу (сликари обично нису имали прилику да је виде уживо). Најважније је било дочарати сакрални смисао круне, а не тачно приказати детаље.

5. Постала је главни симбол власти и одговорности за власт

Борис Годунов

„Тешка ли си, шапко Мономаха!” - изговара главни јунак у трагедији Александра Пушкина „Борис Годунов”. Цар Борис Годунов, који се на престолу нашао после смрти законитог наследника престола (за коју се и оптужује), суочава се са незадовољством народа и са наступајућим временима хаоса и сукоба. Његова реплика постала је афоризам који истиче да власт не значи само моћ, него и носи огромну одговорност. Годунов је умро од инфаркта, после дуге болести, а Лажни Димитрије (Димитрије Самозванац), који је преузео круну, изгубио је царство заједно са главом.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“