Најтежи војни пораз Немачке: Совјетска операција „Багратион”

Други Белоруски фронт, борбе за Минск.

Борис Јарославцев/Sputnik
Операција „Багратион” била је совјетска освета за катастрофалне поразе из 1941. године. Трећи Рајх је у њој изгубио скоро пола милиона војника, а цела Група армија Центар је уништена.

У лето 1944. године совјетске трупе су биле спремне за ослобађање Белорусије од нацистичке окупације. Команда Црвене армије жарко је желела да се освети за катастрофални пораз који је ту претрпела 1941. године. Дошло је време за совјетски „муњевити рат”. Офанзива је планирана за 23. јун, готово на исти дан када је три године раније почела немачка операција „Барбароса”.

Борбе на територији Белорусије

Офанзивна операција добила је назив „Багратион” по руском војсковођи из рата против Наполеона 1812. године, кнезу Петру Багратиону, који је смртно рањен у бици код Бородина.

Операција Багратион

Када је 23. јуна 1944. године операција почела, совјетске трупе су имале 1,2 милиона војника спремних против 800 000 Немаца. Иако је била бројчано надмоћна, совјетска војска је имала тежак задатак: да пробије добро утврђене непријатељске одбрамбене положаје.

Каћуше на Првом украјинском фронту

Када је операција „Багратион” била на врхунцу, у борбама је са обе стране учествовало преко четири милиона војника, 62 000 јединица артиљеријског оруђа, 7500 тенкова и самоходних топова и преко 7100 авиона.

Полоцк, река Полота

Путем добро организованих и координисаних напада копнених и ваздушних снага, совјетска војска је непријатељску одбрану пробила истовремено на шест места на линији фронта. Немачке армије у близини Витепска и Бабрујска, Орше и Могиљова претрпеле су тешке поразе. Главница снага Групе армија Центар опкољена је у белоруској престоници Минску и уништена.

Борбе за Витепск

Совјетске трупе у напредовању добиле су значајну помоћ од партизанских јединица. 3. августа 1943. године оне су започеле операцију „Железнички рат” са циљем да се уништи непријатељска железничка инфраструктура у позадини. Уништено је 215 000 железничких пруга и на десетине мостова, преко 1000 возова је избачено из колосека, а немачки транспорт и саобраћај на Источном фронту смањени су за 40%.

Белоруски партизани се враћају кући

Како би неутралисала огроман продор совјетских снага, немачка војна команда је била принуђена да преусмери резерве са других делова Источног фронта, што је совјетској команди омогућило да крене у офанзиву у Украјини и балтичким земљама. Немци су у Белорусију послали и армије са Западног фронта, дајући тако савезницима простор за деловање.

До окончања операције „Багратион” крајем августа 1944. године 17 немачких дивизија је потпуно уништено, а 50 дивизија је изгубило преко 50% снага. Током нешто више од два месеца офанзиве совјетске трупе су напредовале преко 560 километара, ослободивши велики део Белорусије, делове Летоније, Литваније и Пољске. Совјетска војска се приближила Варшави, отворивши пут до Кенигсберга (данашњи Калињинград) и централног дела Трећег Рајха.

Немачки заробљеници у околини Гомеља

Видевши брзо напредовање совјетске војске у операцији „Багратион”, пољска влада у изгнанству је 1. августа у Варшави организовала велики устанак, који је требало да град стави под њену контролу. Пољаци су очекивали помоћ од Црвене армије, али она није стигла. Само поједине јединице Прве пољске армије (прикључене совјетским снагама) покушале су да уђу у град, али су се повукле са губицима. Стаљинова одлука да не помогне Пољацима можда је била заснована на његовој жељи да совјетске трупе ослободе град и побрину се да на власт дође просовјетска комунистичка влада. Ова одлука се такође може објаснити тиме што је Црвена армија била напросто исцрпљена после дуге офанзиве. У сваком случају, она до данас остаје спорна.

Пољска војска у предграђу Варшаве

Немачки губици у операцији „Багратион” били су између 400 и 500 хиљада људи. То значи да је совјетска Белоруска операција 1944. године Немцима нанела највећи војни пораз у историји. Црвена армија изгубила је 180 000 људи. Иако је имала огроман значај, летња офанзива Црвене армије није била прекретница у Другом светском рату. Да је пропаст Трећег Рајха неизбежна постало је јасно већ годину дана раније, после Битке код Курска.

Становници Минска дочекују совјетске борце, јул 1944.

 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“