Зашто Наполеон није успео да дигне у ваздух московски Кремљ

Не претерано срдачан дочек

Москва се неупоредиво много разликовала од других европских градова потчињених Наполеоновој војној генијалности. Гомиле мештана овде нису похрлиле да виде колону Велике армије у маршу, нити су представници локалне власти јурили да предају Наполеону кључеве града.   

Француског императора сачекао је непријатељски, празан град, уз то још сав у пламену. Гледајући одблеске пожара у коме је Москва горела пренеражени Наполеон је прозборио: „Какав страшан призор! Они то сами пале....Каква одлучност! Какви људи! То су Скити“. 

Василиј Верешчагин (1842-1904), Московски државни историјски музеј

Sputnik

Француска окупација Москве трајала је нешто мање од два месеца. Ствари су се одвијале да не може бити горе по Наполеона. „Велика армија“ претварала се у деморалисану банду пљачкаша и разбојника, долазила је страшна хладноћа, Руси нису слали преговараче, а њихова појачана војска још је и потукла трупе Жоакима Мираа на југозападу Москве.

Не осврћући се на наговоре неких својих маршала да презими у граду, Наполеон доноси одлуку да напусти Москву и повуче се на запад.

Василиј Верешчагин (1842-1904), Московски државни историјски музеј

Global Look Press

Освета

Француски император, међутим, није могао тек тако да напусти омражени град. Он се просто осећао обавезним да му се освети за „гостољубивост“. Осим тога требало је оставити и поруку Александру Првом који је одбио да преговора са Наполеоном.

На крају је донета одлука да се удари у само срце Русије – Кремљ. „Напустио сам Москву наредивши да се Кремљ дигне у ваздух“, писао је Наполеон својој супрузи.  

„Велика армија“ напустила је Москву. У граду су остали само рањеници и одред од осам хиљада људи под командом маршала Едуарда Мортјеа коме је император наредио да дигне у ваздух Кремљ и запали дворац и све јавне зграде. 

Василиј Верешчагин (1842-1904), Московски државни историјски музеј

Sputnik

Французи су сатерали Московљане у Кремљ и натерали их да три дана копају ровове и постављају мине. Један од тих радника сећао се: „Руке просто нисмо могли да подигнемо. Нека све пропадне, само да бар не буду наше руке у то умешане. Радили смо невољно, и било нам је много тешко, али морали смо да копамо. Проклетници су ту стајали и како виде да неко од нас не копа добро су га ударали кундацима. Мени су сва леђа била пребијена“. 

Московљани који нису желели да учествују у разарању града бежали су из Москве, преносећи притом одреду руске војске генерала Фердинанда Винцингерода који је био размештен у једном од подмосковских села, какво се варварство спрема. Остало је забележено да је револтирани Винцингерод рекао: „Не, Бонапарта неће дигнути Москву у ваздух. Јасно ћу му ставити до знања да уколико се то догоди само са једном црквом сви заробљени Французи биће обешени“.  

Међутим, генерал који је у својству преговарача кренуо код Мортјеа, био је заробљен и неким чудом избегао стрељање. 

Спасење

Чим су последњи француски војници напустили град постављене мине су почеле да експлодирају. Са свих страна чули су се страшни вапаји, врисак и јецаји људи који су остајали под рушевинама. Чули су се позиви у помоћ, али није било никог да помогне. Кремљ је био обасјан злослутним пламеном пожара. Експлозије су сустизале једна другу, земља се тресла. Све је личило на последњи дан света, говорили су очевици.  

Sputnik

У експлозији је била уништена Водена кула, а оштећене Никољска, Прва безимена и Петрова, као и део кремаљских зидина и Арсенала. Неким чудом неоштећена је остала највиша зграда у Москви, звоник Ивана Великог, док грађевине које су касније уз њу дозидане нису издржале потрес.   

Последице су могле да буду далеко горе, да се очигледно и сама природа није побунила против Наполеонове варварске наредбе, коју су и француски официри иза војсковођиних леђа називали погрешном. Обилне јесење кише које данима нису престајале једноставно су угасиле велики део фитиља не допустивши минама да експлодирају.

Фитиље су здушно гасили и мештани, као и коњичка претходница руске војске под командом А. Х. Бенкендорфа која је ушла у град.

Jerzy Kossak (1900-1943)

Sputnik

Наполеонов план је потпуно пропао. Некада „велика“ француска војска која је на очиглед копнела и гасила се, није стигла ни да напусти руску империју, а Московљани су почели да обнављају Кремљ, уклањајући трагове непријатељског деловања.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!