Зашто Наполеон није успео да дигне у ваздух московски Кремљ

Oldendorp, Christian Johann (1772-?)

Getty Images
Нису само Московљани и руска војска, већ је и сама природа устала против Наполеоновог варварског наума да сравни са земљом Кремљ у њему омраженом граду.

Не претерано срдачан дочек

Москва се неупоредиво много разликовала од других европских градова потчињених Наполеоновој војној генијалности. Гомиле мештана овде нису похрлиле да виде колону Велике армије у маршу, нити су представници локалне власти јурили да предају Наполеону кључеве града.   

Француског императора сачекао је непријатељски, празан град, уз то још сав у пламену. Гледајући одблеске пожара у коме је Москва горела пренеражени Наполеон је прозборио: „Какав страшан призор! Они то сами пале....Каква одлучност! Какви људи! То су Скити“. 

Василиј Верешчагин (1842-1904), Московски државни историјски музеј

Француска окупација Москве трајала је нешто мање од два месеца. Ствари су се одвијале да не може бити горе по Наполеона. „Велика армија“ претварала се у деморалисану банду пљачкаша и разбојника, долазила је страшна хладноћа, Руси нису слали преговараче, а њихова појачана војска још је и потукла трупе Жоакима Мираа на југозападу Москве.

Не осврћући се на наговоре неких својих маршала да презими у граду, Наполеон доноси одлуку да напусти Москву и повуче се на запад.

Василиј Верешчагин (1842-1904), Московски државни историјски музеј

Освета

Француски император, међутим, није могао тек тако да напусти омражени град. Он се просто осећао обавезним да му се освети за „гостољубивост“. Осим тога требало је оставити и поруку Александру Првом који је одбио да преговора са Наполеоном.

На крају је донета одлука да се удари у само срце Русије – Кремљ. „Напустио сам Москву наредивши да се Кремљ дигне у ваздух“, писао је Наполеон својој супрузи.  

„Велика армија“ напустила је Москву. У граду су остали само рањеници и одред од осам хиљада људи под командом маршала Едуарда Мортјеа коме је император наредио да дигне у ваздух Кремљ и запали дворац и све јавне зграде. 

Василиј Верешчагин (1842-1904), Московски државни историјски музеј

Французи су сатерали Московљане у Кремљ и натерали их да три дана копају ровове и постављају мине. Један од тих радника сећао се: „Руке просто нисмо могли да подигнемо. Нека све пропадне, само да бар не буду наше руке у то умешане. Радили смо невољно, и било нам је много тешко, али морали смо да копамо. Проклетници су ту стајали и како виде да неко од нас не копа добро су га ударали кундацима. Мени су сва леђа била пребијена“. 

Московљани који нису желели да учествују у разарању града бежали су из Москве, преносећи притом одреду руске војске генерала Фердинанда Винцингерода који је био размештен у једном од подмосковских села, какво се варварство спрема. Остало је забележено да је револтирани Винцингерод рекао: „Не, Бонапарта неће дигнути Москву у ваздух. Јасно ћу му ставити до знања да уколико се то догоди само са једном црквом сви заробљени Французи биће обешени“.  

Међутим, генерал који је у својству преговарача кренуо код Мортјеа, био је заробљен и неким чудом избегао стрељање. 

Спасење

Чим су последњи француски војници напустили град постављене мине су почеле да експлодирају. Са свих страна чули су се страшни вапаји, врисак и јецаји људи који су остајали под рушевинама. Чули су се позиви у помоћ, али није било никог да помогне. Кремљ је био обасјан злослутним пламеном пожара. Експлозије су сустизале једна другу, земља се тресла. Све је личило на последњи дан света, говорили су очевици.  

У експлозији је била уништена Водена кула, а оштећене Никољска, Прва безимена и Петрова, као и део кремаљских зидина и Арсенала. Неким чудом неоштећена је остала највиша зграда у Москви, звоник Ивана Великог, док грађевине које су касније уз њу дозидане нису издржале потрес.   

Последице су могле да буду далеко горе, да се очигледно и сама природа није побунила против Наполеонове варварске наредбе, коју су и француски официри иза војсковођиних леђа називали погрешном. Обилне јесење кише које данима нису престајале једноставно су угасиле велики део фитиља не допустивши минама да експлодирају.

Фитиље су здушно гасили и мештани, као и коњичка претходница руске војске под командом А. Х. Бенкендорфа која је ушла у град.

Jerzy Kossak (1900-1943)

Наполеонов план је потпуно пропао. Некада „велика“ француска војска која је на очиглед копнела и гасила се, није стигла ни да напусти руску империју, а Московљани су почели да обнављају Кремљ, уклањајући трагове непријатељског деловања.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“